Izvor: RTS, 12.Avg.2011, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć izvozu, odgovor na krizu
Naš odgovor na krizu bio bi pomoć izvoznicima, rekao je za RTS ministar ekonomije Nebojša Ćirić i predložio smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka, koje bi taj novac usmerile prema izvozno orijentisanim kompanijama. Unija poslodavaca za odlučne refome u zaštiti od krize.
Postoji opasnost da pad tražnje zbog recesije na našim tradicionalnim tržištima, kao što su Italija i Austrija, ugrozi izvoz iz Srbije koji je u stalnom porastu, izjavio je ministar ekonomije i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << regionalnog razvoja Nebojša Ćirić.
Tokom predstojećih razgovora misije MMF-a sa srpskim vlastima biće reči i o posledicama aktuelnih turbulencija u svetskoj ekonomiji na Srbiju, izjavio je Tanjugu stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik.
Ukoliko tokom boravka misije bude postignut dogovor, aranžman iz predostrožnosti sa Srbijom mogao bi da bude odobren krajem septembra, ukazao je Lisovolik i objasnio da je obično potrebno četiri do pet sedmica između postizanja dogovora i sastanka Izvršnog odbora MMF-a, koji treba formalno da odobri aranžman.
Lisovolik je napomenuo da će važan deo pregovora biti i budžetska politika za ovu i narednu godinu. Na pitanje da li će MMF davati Vladi Srbije određene sugestije povodom rebalansa budžeta koji se očekuje u septembru, Lisovolik je ukazao da obim i vreme prilagođavanja budžeta za ovu godinu tek treba da budu razmotreni i dogovoreni.
"To je realna opasnost i tu treba da se pripremimo i da konkretnim merama pomognemo našim izvoznicima", rekao je Ćirić za RTS.
Ćirić je kao konkretne mere naveo jačanje institucija, odnosno Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka, koje bi taj novac usmerile prema izvozno orijentisanim kompanijama.
Ministar očekuje da će se predstavnici Vlade Srbije dogovoriti sa MMF-om i u septembru potpisati sporazum o aranžmanu iz predostrožnosti.
"Mislim da smo spremni da odreagujemo ukoliko dođe do velikih problema i da svi i u privredi i vladi i stručna javnost i građani shvataju neophodnost potpisivanja aranžmana sa MMF-om", kaže Ćirić.
Ministar je podsetio da su prioriteti ekonomske politike makroekonomska stabilnost i fiskalna ravnoteža budžeta, kao i rešenje problema likvidnosti, sprečavanje preteranih oscilacija deviznog kursa i smanjenje nezaposlenosti.
Ćirić je napomenuo da je sastanak u Vladi Srbije održan da bi se razmotrila trenutna makroekonomska situacija u Srbiji i da se vidi kolike su šanse da dođe do prelivanja krize iz sveta u Srbiju.
Plan za smanjenje deficita
Istakavši da je novi talas krize kriza javnog duga, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da Srbija mora da pokaže da ima plan smanjenja budžetskog deficita.
Srbija mora da pokaže da ima kredibilitet da ide ka smanjenju budžetskog deficita i da se poštuju fiskalna pravila, objasnio je Petrović i podsetio da je deficit u 2011. godini četiri milijarde evra, a da je predviđeno da naredne godine bude jednu milijardu evra.
Prema rečima Petrovića, kako bi se odgovorilo na krizu, potrebno je da ušteda u 2012. godini bude 800 miliona evra.
Petrović je ukazao i na to da postoji opasnost da smanjenje deficita ide na uštrb velikih javnih investicija u infrastrukturne projkete.
Unija poslodavaca za odlučne refome
Naredni sastanak u Vladi bi, pema rečima ministra ekonomije, trebalo da bude bude proširen predstavnicima privrede i banaka, kako bi svi bili spremni da reaguju ako u Srbiji dođe do negativnih efekata krize.
Unija poslodavaca Srbije zatražila je od Vlade Srbije da započne odlučne reforme, odlagane čitavu deceniju, kako bi privredu i građane zaštitila od posledica mogućeg novog talasa ekonomske krize.
"Stanje privrede u Srbiji je takvo da se nikakvim kratkoročnim merama neće postići značajno poboljšanje i preokret koji je potreban našoj zemlji, privrednicima i svim građanima željnim života u organizovanijem i efikasnijem sistemu usmerenom na stvaranje novih vrednosti, povećanju zaposlenosti i životnog standarda", ističe se u saopštenju Unije.
Ključne reforme, prema oceni privrednika okupljenih u tom udruženju, potrebno je sprovoditi u javnom sektoru gde je zaposleno 535.000 ljudi, donosno 30,6 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, što je gotovo trostruko više od proseka u zemljama Evropske unije.
Sprovođenjem dugoročnog programa prebacivanja zaposlenih iz javnog sektora u realni sektor obezbedilo bi, procenila je Unija, godišnji višak u budžetu od milijardu evra, a taj novac mogao bi da bude upotrebljen za kreditne linije buduće razvojne banke Srbije.
