Izvor: Politika, 06.Mar.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomirenje, praznici, tenzije
Svi bi morali da shvate da drugima ne treba da čine ono što ne žele da se njima čini
Već desetak godina intenzivno se priča o regionalnoj saradnji i pomirenju kao preduslovima ne samo evropskih integracija već i bilo kakve istinske stabilnosti. Za svakog dobronamernog čoveka, to sve samo po sebi ne bi smelo da bude problematično. S druge strane, to sigurno jeste jednostrani karakter čitavog procesa. Na njega nas svake godine podseća i obeležavanje 1. marta u muslimansko-hrvatskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << federaciji kao Dana nezavisnosti BiH.
Pomenutog dana 1992. godine održan je referendum na kome su Hrvati i Muslimani odlučili da ta bivša jugoslovenska republika proglasi nezavisnost. Po jugoslovenskom ustavu, svaki konstitutivni narod imao je pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, a Srbi su to bili i generalno na nivou SFRJ, i u okvirima SR BiH. Otuda, protivno njihovoj volji niko nije imao pravo da jednostrano menja status ove republike. Štaviše, dan koji se u delu BiH slavi kao državni praznik nije samo simbol negiranja prava Srba, već i strašnog zločina. Tada su muslimanski ekstremisti napali srpske svatove ispred pravoslavne crkve, te ubili oca mladoženje. Održavanje referenduma „proslavili” su i ritualnim spaljivanjem srpske zastave.
Sada, ne samo što se taj dan, kojim je BiH gurnuta u građanski rat, proslavlja kao praznik u muslimansko-hrvatskom delu susedne složene države, već se od Republike Srpske drsko zahteva da on bude prihvaćen kao zajednički praznik. I oni koji to zahtevaju dobro znaju da tako nešto nije realno. Stoga, jasno je da se radi o namernom guranju prsta u oko Srbima u Bosni i Hercegovini. Da li se tako doprinosi pomirenju i saradnji u BiH i regionu?
Nesporno je da neki krugovi u BiH i na Zapadu žele da izazovu tenzije zapadno od Drine, kako bi to iskoristili da nametnu novi ustavni aranžman kojim bi BiH bila centralizovana. Takav plan je osuđen na neuspeh, jer srpski narod u BiH i lider RS Milorad Dodik, već su demonstrirali sposobnost da odlučno brane vitalne nacionalne interese. No, od novih turbulencija nikome neće biti dobro. Svi u regionu izgubili bi dragoceno vreme za nužnu ekonomsku i sveukupnu društvenu obnovu.
Da bi do toga došlo, svi bi morali da shvate da drugima ne treba da čine ono što ne žele da se njima čini. Srbi su, verovatno pre pod pritiskom nego svojevoljno, tu lekciju već naučili. Retorika i politički pristup Beograda i Banjaluke drastično su se promenili od devedesetih do danas. Možda su čak otišli i u drugu krajnost, pa deluju snishodljivo, dok hrvatska, muslimanska ili albanska strana na KiM-u, kao da su umnogome ostali zamrznuti u vremenima kada je Balkan goreo. Takvo njihovo ponašanje Brisel i Vašington neretko odobravaju. O tome svedoči otvaranje „kapije” EU za Hrvatsku, bez demonstriranja njene istinske spremnosti da ispravi bar deo posledica strahota počinjenih nad Srbima. U rangu s tim je i „amnestiranje” brojnih albanskih zločina itd.
Sve te jednostranosti su kontraproduktivne i za one koji misle da im odgovaraju. Ponižavanjem jedne strane i grubim negiranjem njenih interesa, neće se postići trajno rešenje. Samo se generišu frustracije koje pre ili kasnije mogu da doprinesu novim nesrećama. To posebno treba imati u vidu sada kada se traži nekakvo održivo rešenje za Kosovo i Metohiju, a i šire nastoji iznaći model normalizacije odnosa posvađanih naroda.
Ne samo zbog sebe već i radi mira u regionu, srpska strana, odnosno njene vladajuće strukture, morale bi mnogo energičnije da ukazuju predstavnicima EU, UN, velikih sila, ali i država regiona – na eksplozivni karakter koji sadrže jednostrana rešenja.
U duhu rečenog, i obeležavanje 1. marta u delu BiH jeste prilika da oficijelna Srbija uputi poruku da treba slaviti mir i saradnju a ne nesreću.
Politički analitičar
Dragomir Anđelković
objavljeno: 06.03.2013.
