Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Okt.2009, 01:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomirenje Turske i Jermenije oko genocida?

CIRIH - U Cirihu bi danas ministri spoljnih poslova Turske i Jermenije Ahmet Davutoglu i Edvard Nalbandian trebalo da potpišu protokole o normalizaciji odnosa između Ankare i Jerevana što se smatra istorijskim sporazumom među dvema državama koje nemaju diplomatske odnose već 20 godina.

Genocid nad 1,5 miliona Jermena

Time bi trebalo da bude otvoreno novo poglavlje u odnosima dve susedne države, koji su skoro čitav vek narušeni zbog genocida nad 1,5 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Jermena počinjenim u vreme raspada Otomanskog carstva i tokom Prvog svetskog rata (1914-1918).

Ankara odbacuje ove tvrdnje, ukazujući da je na obe strane bilo mnogo mrtvih.

Drugi važan spor Turske i Jermenije je oko azerbeidžanske oblasti Nagorno-Karabah.

Sastanak u Cirihu u skladu je sa dogovorom Turske i Jermenije od 31. avgusta da, u roku od šest sedmica potpišu protokol o uspostavljanju diplomatskih odnosa, o otvaranju zajedničke granice i omogućavanju istoričarima da istraže događaje u vezi ubistava Jermena 1915.

Taj dogovor je postignut posle šest nedelja pregovora predstavnika dve države, uz posredovanje Švajcarske.

Od vitalnog značaja za ovo pomirenje bilo je prisustvo turskog predsednika Abdulaha Gula pre godinu dana na fudbalskoj utakmici Turska-Jermenija za kvalifikacije za Svetski fudbalski kup koja je igrana u Jerevanu.

Jermenski predsednik bi trebalo sledeće sedmice da prisustvuje revanš meču fudbalskih reprezentacija dve zemlje koja će se odigrati u Turskoj.

Smanjenje tenzija na Kavkazu

Nagorno-Karabah je autonomna oblast u Azerbejdžanu sa većinskim jermenskim hrišćanskim stanovništvom, koja je proglasila nezavisnost odmah posle raspada Sovjetskog saveza.

Jermenija je podržala Nagorno-Karabah, a u višegodišnjim oružanim sukobima ubijeno je 30.000 ljudi.

Turska je 1993. godine, iz solidarnosti sa muslimanskim Azerbeidžanom, zatvorila svoje granice sa Jermenijom.

Ankara traži da Jermenija povuče svoje vojnike iz Nagorno-Karabaha u znak dobre volje i da se ubrza otvaranje zajedničke granice.

Ceremoniji potpisivanja sporazuma u Cirihu će prisustvovati i Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, ruski i francuski šefovi diplomatije Sergej Lavrov i Bernar Kušner, kao i američki državni sekretar Hilari Klinton.

Poboljšanje odnosa između Turske i Jermenije jedan je od ključnih ciljeva američkog predsednika Baraka Obame, ukazuju zapadni analitičari, jer bi to smanjilo tenzije na Kavkazu i omogućilo da region dobije na značaju kao koridor za snabdevanja Zapada energentima.

Rusija, koja je godinama podržavala Jermeniju, ali sada se približila Turskoj, je takođe zainteresovana za sporazum Ankare i Jerevana, ističu analitičari.

Po njima, Rusija želi da osigura prisustvo u regionu koji će uskoro postati njena energetska konkurencija, pre svega zbog gasovoda Nabuko.

Kada je u pitanju Francuska, ona sa Turskom ima nerešeno pitanje Jermenije i ulaska Ankare u EU, čemu se Pariz suprotstavlja.

Francuska, u kojoj živi značajna jermenska zajednica, je 2001. priznala genocid Jermena u Turskoj, što je zateglo odnose Ankare i Pariza.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...