Izvor: Blic, 20.Avg.2009, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomaci su vidljivi, pravi izazovi tek slede

Posle godinu dana od formiranja nove gradske vlasti, mišljenja Beograđana o njenom radu i dalje su podeljena. Gužve u saobraćaju, problemi u urbanizmu, ali i nevolje sa administracijom samo su neke od stvari koje neki od njih i dalje prepoznaju kao probleme prestonice koji još nisu rešeni. Drugi pak govore da je pomak vidljiv, i to u oblastima koje se tiču njihovog svakodnevnog života, poput izgradnje škola, uređenja parkova, ulica...



Nova gradska vlast je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u poslednjih godinu dana imala zapažene rezultate: od početka izgradnje mosta preko Ade Ciganlije, preko rekonstrukcije velikih saobraćajnica, ali i izgradnje i rekonstrukcije brojnih vrtića što će doprineti ukidanju lista čekanja tokom sledeće godine.

Ipak, proteklih 12 meseci nije prošlo bez krupnijih problema.

Još početkom mandata nove gradske vlasti bilo je jedno poskupljenuje komunalnih usluga. Beograđane to jeste pogodilo ali su, pošto ove usluge poskupljuju jednom u godinu dana, to nekako prihvatili.

Prvi ozbiljan problem, koji je za trenutak pretio da dovede do raspada vladajuće kolicije, bile su optužbe sekretara za zdravstvo dr Dragane Jovanović na račun pojedninih direktora domova zdravlja i kliničko bolničkih centara. Njihove propuste u radu ustanovile su i inspekcije, ali i specijalna komisija koju je formirao gradonačelnik Dragan Đilas, tako da su četiri direktora smenjena, a jedan je podneo ostavku.

Tokom ove godine u prestonici je održano veliko međunarodno takmičenje Univerzijada. Iako je bilo bojazni da li će sve proći dobro, tokom priprema za ovo takmičenje sve gradske službe i preduzeća pokazala su da mogu da budu veoma ažurna, da funkcionišu dobro i da sve mogu da stignu na vreme.

- Beograd je iskoristio šansu koju je imao kada se održavala Univerzijada, pokazao šta i kako može da se uradi, što je vrlo značajno iskustvo za buduće organizovanje javnih službi, pre svega komunalnih preduzeća. To bi mogao da bude budući model rada komunalnih preduzeća u gradu - kaže Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Tokom ove godine intenzivirala se priča oko komunalne policije, tim pre što je donet i zakon koji uređuje ovu oblast, i koja bi trebalo da se na ulicama grada nađe već tokom sledeće godine. Gradske vlasti imaju velika očekivanja od ove službe, koja bi trebalo da doprinese poboljšanju komunalnog reda u prestonici, na koji se brojni Beograđani žale.

- Beograd je bio prvi od svih gradova u Srbiji koji se zainteresovao za komunalnu policiju, i od samog početka učestvovao u izradi Zakona. Ipak, ne može se očekivati da će, kada ona bude počela sa radom, sve da se promeni odjednom, ali će njena pojava svakako doprineti da se u većoj meri poštuje komunalni red nego što je sada slučaj. Ona treba i da utiče na drugačije ponašanje građana, a njeno postojanje će biti značajno i za gradski budžet u koji će ići novac od kazni - objašnjava Staničić.

Ekonomska kriza odrazila se u velikoj meri i na prestonicu, zbog čega je već bio jedan rebalans budžeta koj je predvideo da gradska kasa, umesto 800, bude „teška" 525 miliona evra. Takođe, ove godine bilo je predviđeno da Grad od privatizacije „napuni" budžet sa oko dve milijarde dinara ali, kako sada stvari stoje, to se neće dogoditi. Iako su još krajem prošle godine uvedene mere štednje, uključujući i smanjenje plata, prestonici je neophodno još novca, tako da će još jednim rebalansom, koji se očekuje uskoro, morati da prebace novac sa onih pozicija gde je manje potreban, na one kojima nedostaje. Jedna od mera štenje, koja na snagu stupa od 1. septembra, je i smanjenje broja autobusa privatnih prevoznika za 10 odsto, ali i manji broj autobusa za isti procenat u prigradskom saobraćaju. Kako je gradonačelnik Đilas u nekoliko navrata isticao, gradska preduzeća moraju da posluju pozitivno tako da se očekuje da deo njihovog profita završi u gradskom budžetu, a deo da se koristi za razvoj.

Kao jedan od načina za uštedu, ali i bolju uslugu, sve više se govori o uvođenju privatnog kapitala u gradska preduzeća.

- I mi u SKGO, a mislim i Grad, sve više razmišljamo i razgovaramo o transformaciji javnih preduzeća, odnosno o privatnom-javnom partnerstvu. Ono uopšte nije loše rešenje jer se ulaže privatan novac, a njihov rad kontroliše Grad, a da se pritom ne odbacuje ono što je u tim preduzećima bilo dobro. Ipak, ovo je posao koji se ne može uraditi na brzinu - kaže Staničić.

Beograd je ove godine najavi oštru borbu kako bi se u urbanizmu uveo red. Velike nade polažu se u zakon o planiranju i izgradnji, koji tek treba da bude usvojen, tako da se očekuje da će se konačno stati na put nelegalnoj gradnji.

Prašina oko „Infostana"

Gradske vlasti su sredinom ove godine započele odlučnu akciju oko naplate zaostalih dugovanja preduzeću „Infostan", u okviru čijih računa Beograđani plaćaju vodu, grejanje, odnošenje smeća... Ovu akciju retko ko da je podržao, od samih Beograđana, preko pripadnika brojnih stranaka koji su tvrdili da ne postoji zakonski osnov za tako nešto. Ipak, u periodu koji je bio predviđen za izmirenje zaostalih dugovanja, veliki procenat ljudi je izmirio svoje obaveze.

Menadžer i arhitekta

Dve bitne funkcije u gradu, gradski menažder i arhitekta, nepopunjene su još od formiranja gradske vlasti.

Doduše prestonica jeste imala menadžera (pomoćnika gradonačelnika za ekonomski razvoj), koji se u Gradu zadržao samo mesec dana. Gradonačelnik Đilas je najavio da će novog čoveka na ovu funkciju postaviti za mesec dana, ali čini se da još nema rešenje za arhitektu.

- Koliko mogu da primetim, u funkcionisanju grada se ne oseća to što još nema nikoga na ovim funkcijama. Lično mislim da treba iskorititi tu zakonsku mogućnost i imati stručne ljude za ove značajne oblasti. To bi verovatno u velikoj meri olakšalo rad i samom gradonačelniku - kaže Đorđe Staničić iz SKGO.

Kako ocenjujete rad gradske vlasti?

Vukosava Milovanović (70), penzionerka

Nikako nisam zadovoljna, a naročito što se tiče građevinarstva. Svako gradi gde i šta hoće. Izgleda da nema nikoga ko to može da kontroliše, a još manje da spreči.

Nena Rakac (31), ekonomski tehničar

Užasna je situacija i uopšte nisam zadovoljna. Među­tim, ono što mi najviše smeta su gužve u saobraćaju. Ne primećujem ni da je grad čistiji nego ranije.

Vojislav Janojević (64), penzioner

Ova no­­va garnitura nije toliko loša, ta­­ko da sam generalno zadovoljna. Primećujem da se gradonačelnik Đilas trudi, ali čini mi se da ga često baš i ne slušaju.

Stevo Stanković (53), elektrotehničar

Čini mi se da se stvari kreću na bolje. Grade se škole, vrtići, a mislim i da se više vodi računa o čistoći grada. Voleo bih da se izgradi most Borča-Zemun.

Bojana Mekić (20), student

U suštini sam zadovoljna. Nervira me što gradska vlast rešava probleme samo u toku velikih dešavanja, kao što je to bio slučaj sa Unive­rzijadom.

Dana Lakić (20), student

Grad je generalno mnogo zagađen. Kao da nema dovoljno kontejnera, đubreta ima dosta. Ipak, nije sva krivica na njima jer ni ljudi ne vode računa.

Katarina Kočić (78), penzionerka

Bilo je mnogo propusta ranije, pa ne očekujem da se sada sve od jednom popravi. Ipak treba malo više vremena. Vidi se u skoro svim oblastima da se više trude.

Marko Momirov (27), student

U odnosu na pr­­­ošlu go­­dinu primetan je po­­­­mak. Promena na bolje ima i mogu se videti svakodnevno na ulici.

Nastavak na Blic...