Izvor: RTS, 19.Mar.2012, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poluga sigurnija od kursa
Posle januarskog pada, cena zlata ponovo raste. Analitičari procenjuju da će istorijski rekord iz septembra prošle godine biti premašen i da će 2013. unca zlata koštati više od 2.000 evra. U nekim zemljama već postoje bankomati na kojima za novac možete dobiti zlatnu polugu.
Novac, u vreme krize, pokazuje najveću manu - nestabilnost. Zbog toga, bez obzira na to koju valutu koriste, i firme i pojedinci sve više ulažu u zlato.
Posle januarskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pada, cena zlata ponovo raste. Analitičari procenjuju da će istorijski rekord iz septembra prošle godine biti premašen i da će već početkom 2013. godine unca zlata koštati više od 2.000 evra.
Prema mišljenju zlatara i finansijskih stručnjaka Srbija nije mimo sveta kada je u pitanju interesovanje za kupovinu zlata.
U zlatarama i u, za sada, jedinom investicionom fondu kod nas koji novac članova ulaže isključivo u zlato, međutim kažu da rast interesovanja ne prati i finansijska moć građana da u većoj meri kupuju zlato ili akcije preduzeća koja se bave ekspolatacijom i preradom tog metala.
"Cena zlata će sve više da raste zbog sve veće tražnje od strane centralnih banaka, koje investiraju u zlato, kupovinom zlata smanjuju rizik ostalih svetskih valuta", kaže Damjan Mencej iz investicionog fonda "Ilirika gold".
Kako su količine zlata u prirodi ograničene, a tražnja raste, njegova cena je, samo u poslednjoj deceniji, pet puta veća.
Jedna unca zlata (31,1 gram) 2004. godine je koštala 400 evra, a krajem prošle 1900 evra. Zlatna groznica, na globalnom nivou, pojednostavila je kupovinu zlata.
Bankomati za zlatne poluge
Dok se kod nas najplemenitiji metal može kupiti jedino u zlatarama, a zlatna poluga nigde - u Kini, Americi i Nemačkoj već postoje bankomati, u koje ubacite novac - a za uzvrat dobijete zlatnu polugu odgovarajuće gramaže.
Promet u našim zlatarama dobra je slika i socijalnog raslojavanja. S jedne strane, sve više se prodaju vredni komadi nakita, a sa druge, raste otkup sitnog zlata.
Kod nas se prodaje sve što je zlatno - privesci, lančići, pa i zubi, kaže zlatar Petar Stefanović.
Zlatari su u trci da otkupljeno što pre pretope i prodaju, jer će sirovina već sutra biti skuplja, a oni će je platiti više.
Među kupcima su na ceni dukati sa slikama svetaca, a zavisno od gramaže i čistoće zlata, koštaju od 18 do 84.000 dinara. Za one koji bi da u zlato ulažu preko investicionog fonda, minimalan ulog je 1.000 dinara.
"Investiramo u akcije prerđivača metala, to su uglavnom firme u Americi, Kanadi i Južnoj Africi, tamo gde ima tog metala", rekao je Damjan Mencej.
Računajući na poruku koju zlato šalje, i domaći i svetski dizajneri igraju na sigurno, pa sve češće pakuju u zlatnu ambalažu.
