Izvor: Politika, 15.Mar.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina lekova kupljena preko interneta lažna
Falsifikuju se lekovi za potenciju, dijabetes, ali i protiv besnila
Zbog straha od pojave lažnog leka „folnak” od pet miligrama (za nadoknadu deficita folne kiseline koja se najčešće koristi u trudnoći i tokom dojenja), veliki broj građana javio se Ministarstvu zdravlja sa pitanjem kako izgleda falsifikovani medikament i da li je ono što su kupili originalni proizvod. Inspekcije su, kažu u ministarstvu, svakodnevno na terenu kako bi utvrdile da li se negde može naći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lažni lek.
U ovoj instituciji napominju da su oni po prijavi sumnje na falsifikovani preparat, u skladu sa zakonom propisanim uslovima, nakon obavljenih inspekcijskih nadzora, naredili proizvođaču „Md Nini d. o. o”, iz Niša, da obustavi i da povuče iz prometa „folnak” tableta (serija 1630911), gde je rok upotrebe septembar 2014. godine.
– Obavljeno je uzorkovanje navedene serije leka kod jednog distributera i kod podnosioca prijave sumnje u kvalitet leka. Uzorci su prosleđeni Agenciji za lekove i medicinska sredstva. O svemu je odmah obaveštena i javnost. Prijavljene tablete su okrugle, bikonveksne, glatke, narandžaste boje i ne odgovaraju zahtevima za izgled tablete odobrene u registraciji koje treba da budu okrugle, ravne, glatke, žute boje sa slabo primetnim tamnožutim mrljama. U njima je identifikovana folna kiselina, a dobijeni rezultati su manji od zahtevanog – kažu u Ministarstvu zdravlja.
U Agenciji za lekove i medicinska sredstva objašnjavaju da je u slučaju kada se otkrije lažni lek, nadležno ministarstvo dužno da na predlog agencije zabrani i naredi da se povuče lek sa tržišta.
Prema rečima mr Pavla Zelića, iz ove agencije, najčešći izvori falsifikata su nelegalni tokovi distribucije, a prema našem Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, nije dozvoljen promet lekova preko interneta i oglasa, već isključivo u apotekama.
– Cilj ove zakonske odredbe jeste da spreči kontakt sa lažnim lekovima, imajući u vidu da je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 50 odsto lekova koji se kupuju preko interneta na globalnom nivou lažno. U Srbiji, u cilju borbe protiv falsifikovanih lekova ključne su aktivnosti i saradnja Inspekcije za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja, Agencije za lekove i medicinska sredstva, carine, policije i tužilaštva. Uloga inspekcije jeste da pre svega uzorkuje lekove iz prometa na osnovu sumnje u njihov kvalitet ili autentičnost. Agencija zatim utvrđuje laboratorijskom kontrolom kvaliteta, odnosno proverom pakovanja da li je u pitanju falsifikat ili ne i obaveštava nadležne – objasnio je Zelić.
Neke svetske ankete su pokazale da je oko 10 odsto lekova koje se prodaju lažno, dok se kod nas retko otkrivaju takvi slučajevi. U razvijenim zemljama najviše se falsifikuju medikamenti za potenciju, a u nerazvijenim preparati protiv malarije, tuberkuloze i antibiotici. U više od 2.000 slučajeva 2009. godine, falsifikovani lekovi su bili uzrok pojave bolesti ili smrti u svetu, sudeći prema podacima Instituta za bezbednost lekova, koji prati tu oblast, što je bilo povećanje od više od devet odsto u odnosu na 2008. godinu.
Te godine je čak 84 dece umrlo u Nigeriji zbog pokvarenog sirupa za olakšavanje rasta zuba. U Kini je prošle godine, pod sumnjom falsifikovanja lekova, uhapšeno oko 2.000 ljudi. U specijalnoj operaciji je zaplenjena falsifikovana roba vredna više od 180 miliona dolara, a utvrđeno je da je grupa ljudi falsifikovala sve medikamente, od onih protiv dijabetesa do onih protiv besnila.
U poslednjih nekoliko godina, inspekciji za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja bila su prijavljena tri slučaja sumnje na lažni lek posle čega je dokazano da se radilo o falsifikovanim lekovima. Godine 2005. falsifikovan je lek „tetaglobulin”, 2007. se to dogodilo sa medikamentom „tetagam”, a 2009. i 2010. godine to je bio slučaj sa „cijalisom”.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 15.03.2013.
