Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Okt.2014, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovina Srba hronično bolesna
Zdravlje nacije je sve lošije: većina oboljenja - od hipertenzije i depresije do dijabetesa, povišenih masnoća u krvi i alergija - u porastu je.
Svaki drugi odrasli stanovnik ima neku hroničnu bolest, svaki treći povišen krvni pritisak, svaki peti hronični problem sa leđima, svaki osmi povišene masnoće u krvi ili hronični problem sa vratnim delom kičme, a svaki deseti bolest srca i degenerativno oboljenje zglobova!
Ovi rezultati dobijeni su anketiranjem 6.500 >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << domaćinstava sa ukupno 15.999 članova, a objavljeni su u četvrtak povodom 90 godina postojanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Iz njih se nedvosmisleno zaključuje da smo bolesniji, ili se bar tako osećamo, nego 2006. godine, kada je rađeno prethodno istraživanje.
U poređenju sa zemljama EU, jedino stanovnici Finske i Estonije češće od nas boluju od hroničnih bolesti.
Stručnjaci kažu da je jedan od razloga za povećanje učestalosti obolevanja sigurno starenje populacije, ali ukazuju da je i sve bolja pokrivenost preventivnim pregledima kako bi se bolesti blagovremeno otkrile.
"Procenat stanovništva koje svoje zdravstveno stanje procenjuje kao dobro je porastao u odnosu na 2006. godinu sa 49,8 odsto na 57,8, što, možda, u ovim uslovima i nije bilo očekivatno", kaže dr Dragan Ilić, direktor Instituta "Dr Milan Jovanović Batut".
"Ali, još smo ispod proseka u EU, gde 68,9 stanovništva svoje zdravlje ocenjuje kao dobro. Ono što nas je još iznenadilo jeste podatak da sada manji procenat stanovništva koristi usluge privatne lekarske prakse nego 2006. godine", rekao je on.
Iako smo bolesniji, valjda zbog krize i borbe za egzistenciju, manje bolujemo. Istraživanje je pokazalo da je u prethodnih 12 meseci gotovo svaki sedmi stanovnik odsustvovao sa posla zbog zdravstvenih problema, i to, u proseku, 34,5 dana, što je značajno manje nego 2006. godine, kada se bolovalo po 51,3 dana.
U odnosu na 2006. godinu, značajno je povećan broj stanovnika koji su bili izloženi stresu - za 13,5 odsto, i sad se sa stresom bori više od polovine stanovništva, 56,6 odsto.
"Sada smo prvi put uspeli da dobijemo uvid u rasprostranjenost depresije. Koristeći standardizovani set pitanja uspeli smo da procenimo da oko 4,1 odsto stanovnika ima blage ili veoma teške simptome depresije. Ma koliko taj procenat delovao mali, u pitanju je oko 300.000 ljudi", kaže za Novosti Jasmina Grozdanov, glavni istraživač.
Još smo, ipak, manje depresivni nego stanovnici nekih razvijenijih zemalja. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u Evropi svaki 15. stanovnik (6,7 odsto) ima simptome depresije.
Ako za sve tanje živce opravdanje možemo da pronađemo u svakodnevnoj borbi s besparicom, nezaposlenošću, malim platama, ili nezadovoljstvu zbog pomanjkanja slobodnog vremena, za hronične nezarazne bolesti, umnogome su, ipak, krive loše životne navike. Istraživanje je pokazalo da svaki drugi stanovnik (54,4 odsto) nedovoljno ili nikada ne jede voće (54,4%), a svaki peti (19,7 odsto) ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora načina ishrane. Te loše navike se, možda, polako menjaju, jer je prema podacima iz istraživanja gotovo polovina stanovnika (49,1 odsto) zbog zdravstvenih razloga promenila nešto u načinu ishrane u godini koja je prethodila anketiranju.
