Izvor: Blic, 24.Dec.2009, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivredi više novca
Uvažavajući aktuelno ekonomsko stanje u državi, povećanje izdvajanja iz budžeta omogućiće da agrarni budžet u ovoj godini bude razvojni, odnosno da se nastavi sprovođenje reformi u poljoprivredi kao i podrška investicijama koje će obezbediti strukturne promene u ovoj oblasti - kaže Saša Dragin, ministar poljoprivrede.
Čemu mogu da se nadaju poljoprivrednici u 2010?
- Snažno ćemo nastaviti kreditnu podršku poljoprivredi i primenu postojećih modela kratkoročnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i dugoročnog finansiranja, ali i uvođenje nove kreditne linije u saradnji sa lokalnim fondovima i bankama. U 2010. će sve mere podrške biti ostvarene preko novoosnovane Uprave za agrarna plaćanja, čime se po prvi put sve subvencije integrišu u okviru Uprave. U narednoj godini najmanje dve mere investicione podrške biće rađene po modelu Evropske unije, čime se ovo ministarstvo usaglašava sa izuzetno visokim standardima EU koje moramo da poštujemo ukoliko želimo da dobijemo sredstva iz njenih pretpristupnih fondova. I u 2010. primarni korisnici budžetskih sredstava biće svi oni koji se profesionalno i isključivo bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Kako ste ove godine pomogli poljoprivredi?
- Snažno se krenulo sa kreditnom podrškom poljoprivredi, a modeli koji su primenjeni omogućili su odobravanje kredita po cenama znatno nižim od tržišnih. Do kraja 2009. godine oko 7.500 poljoprivrednika dobiće kratkoročne i dugoročne kredite vredne više od 40 miliona evra. Pokrenuta je i akcija u kojoj se pomoglo seljacima da pšenicu roda 2009. godine vrlo povoljno zamene za novu mehanizaciju. Ministarstvo je pozvalo sve prodavce poljoprivredne mehanizacije da je prodaju tako što do 50 odsto njene vrednosti seljak može da plati u pšenici, pri čemu mu se računa cena koja je za tri dinara veća od tržišne na Produktnoj berzi. Ostatak se može plaćati u novcu ili kroz kredite koje subvencioniše ministarstvo ili banke.
Šta je najvažnije što je ministarstvo uradilo ove godine?
- Usvajanje brojnih zakona iz ove oblasti, isplata svih subvencija po hektaru, po prvi put, pre jesenje setve, zatim osnivanje Uprave za agrarna plaćanja, uvođenje sistema javnih skladišta, interventan otkup pšenice, subvencionisana kupovina mehanizacije, izvoz prerađevina od svinjskog mesa... Ali poljoprivrednici su ti koji treba da ocene moj rad.
Koji zakoni su usvojeni ove godine?
- Od 2001. godine doneto je samo šest zakona, a ove je Narodna skupština usvojila paket od 15 zakona iz oblasti poljoprivrede. Zakoni će značajno unaprediti agroekonomski sektor. Neki od njih su institucionalni, krovni, i omogućavaju sistem podrške poljoprivredi kompatibilan sa EU sistemom, dok neki pojednostavljuju i čine sledljivim proces proizvodnje, prerade i plasmana hrane, uz akcenat na stalan nadzor relevantnih organa i garanciju proizvodnje zdravstveno bezbednih proizvoda.
Da li su isplaćene sve obaveze prema poljoprivrednicima?
- Da. Ministarstvo je najranije dosad isplatilo sve zahteve za subvencije 12.000 dinara po hektaru iz 2009. godine, za repromaterijal za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. U 2009. godini uvedene su i korenite promene u subvencijama. Jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje prava na subvencije jeste upravo izmirivanje obaveza prema PIO fondu, a po osnovu poljoprivredničkog radnog staža. Tako se obezbeđuje profesionalizacija u poljoprivrednoj proizvodnji, znatno veći i konstantan priliv u budžet. Zato je više od 100.000 poljoprivrednih gazdinstava i izmirilo obaveze prema PIO fondu za 2008. godinu, čime se obezbedio priliv u ovaj fond od skoro četiri milijarde dinara.
Da li je poljoprivreda otvorila nova radna mesta?
- U odnosu na prethodnu godinu, oko 60.000 novih ljudi zaposleno je u poljoprivredi.
Od zakupa 3,6 milijardi
Ove godine naplaćeno je 3,6 milijardi dinara od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, što je za 50 odsto više u odnosu na prošlu godinu.
Ukupno je izdato sa ugovorima oko 250.000 hektara, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prošlu godinu. Povećana zakupljena površina i oštrija kontrola naplate dovela je do povećanja ostvarenih prihoda, koji su u ovoj godini veći nego u prethodne dve godine, od kada se primenjuje Zakon o poljoprivrednom zemljištu, zbirno.
Izvoz posle 20 godina
Posle 20 godina Srbija ponovo može da izvozi prerađevine od svinjskog mesa na tržište Evrope.
- Dobijena je velika šansa za razvoj stočarstva i industrije za preradu mesa, ali i preko potreban ventil za plasman robnih viškova svinjskog mesa koji su proteklih godina često dovodili do pojeftinjenja tovljenika i smanjivanja stočnog fonda. Ovaj veliki uspeh rezultat je marljivog rada celog ministarstva. Izvoz je slobodan za sve količine koje ispunjavaju kriterijume za plasman u zemlje Unije.
