Izvor: RTS, 09.Maj.2014, 16:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivreda uz rizik
Meštani Crne Bare na ušću Drine u Savu ne znaju da li će od poljoprivrede imati koristi, jer je najveći deo atara u nebranjenom delu. Kad god je visoki vodostaj reka, oranice koje su sa druge strane nasipa su poplavljene.
Najveći deo atara sela Crna Bara nalazi se u nebranjenom delu, pa meštani kažu da se oni bave poljoprivredom uz rizik.
Kad ne zaseju nema koristi, a kad obrade voda odnese, i tako više od pet decenija. Oko 700 hektara šume i 2.000 hektara plodnih mačvanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oranica i ovog proleća je pod vodom.
"Nemam hektar deteline, nemam dva hektara kukuruza", kaže Miroslav Janković iz Crne Bare.
"Usevi su već nikli, to je sve gotovo, uložili smo velika sredstva", kaže Ivanko Ivanković iz Crne Bare.
"Sve što imam to mi je tamo zemlje svega imam 50 ari bašte kod kuće", dodaje Milan Stevanović iz Crne Bare.
Više od 60 domaćinstava Crne Bare uz reke ima jedini poljoprivredni imetak. U nebranjenom delu je dve trećine seoskog atara. Kada Drina i Sava nadođu ušće se proširi i poplavi njive udaljene i devet kilometara od korita reka.
"Još veći je problem što dobijaju da plaćaju nadoknadu za odvodnjavanje u nebranjenom delu na useve koje ne mogu ni osigurati, niti išta uraditi, a u stvari njih voda navodnjava dva do tri puta godišnje", kaže Slaviša Pantelić, sekretar Mesne zajednice Crna Bara.
Za prethodne poplave opština je dobila 3,5 miliona dinara. Nadoknađeno im je tek deset odsto štete.
"Čisto da eto psihološki budu zadovoljni, nego što su mogli tim sredstvima da ponovo zaseju svoje parcele, a pitanje je da i dobiju sredstva da li će moći od ovih uslova da ih zaseju. Mislim da za ovu godinu i prinosi i prihodi sa ovih parcela je izgubljen", kaže predsednik opštine Bogatić Nenad Beserovac.
Oranice od sela odvojene su nasipom šezdesetih godina pršlog veka. Petnaest kilometara obale utvrde u Crnoj Bari strateška je zaštita od visokih voda za celu Mačvu i sremski kraj.
Miroljub Stanić, načelnik opštinskog štaba za vanredne situacije kaže da ne bi mogao uopšte nasip da se pomeri zato što bi došao do ogromne površine pod podzemnim vodama tako da ništa ne bi dobili pomeranjem nasipa.
Poljoprivreda uz rizik je, kažu meštani, njihova seoska muka. Uz prinos i prihode pojedini se plaše da će im reke odneti i cele njive. Sa povlačenjem vode u plodnoj crnobarskoj Parašnici ove godine nestaće i 30 hektara priobalja.
rts.sabac@rts.rs
+381 15 353 269
