Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politkovska
Ima ljudi čije se životno zalaganje ovekoveči tek načinom njihove smrti. Novinar Ana Politkovska je ruski primer takvog slučaja. Njeno novinarstvo bilo je njen život. Kredo života – nastojanje "da javnost sazna", da zna i o onome iza ekrana službenih informacija. Politkovska je za to platila smrću.
Šta je to što je ona smatrala vrednim tako visoke cene? Reklo bi se, ništa posebno. Ako je to rat, javnost treba da vidi zavoje na amputiranim udovima. Čizme. Blato. Paralizu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i strah regruta. Ruševine. Odsečene glave... I da čuje jauk onih pogođenih – neudavljen anestezijom prolivane votke.
Takav je bio prizor Čečenije, odslikavan rečima Politkovske. Koliko je daleko on mogao dosegnuti? Ne predaleko. Polje njenog eventualnog uticaja ograničavalo se nevelikim tiražom "Nove gazete", lista koji joj je objavljivao članke. Dakle, kakva god da je bila, ta humana antiratna poruka Politkovske ostajala je u mrtvaji ruskog interesovanja, čiji tok i maticu diktiraju mnogo moćniji mediji države. Televizija. Ali, tragično za junakinju, njena ponavljana poruka presekla je u nekom trenutku "zrak" sistema za uzbunjivanje, izgrađen u zaštiti nečijih ratnih, političkih ili materijalnih interesa, i prošle godine novinarka je ubijena.
Usmrćena je ispred zgrade u kojoj je stanovala, da bi se tek posle tih hitaca u njeno telo i glavu ukazala kao – Politkovska. "Žrtva Putinovog režima", ponavljaju svet i svetska štampa.
Sav učinak, ime i uzrok stradanja Politkovske sliveni su u samo taj jedan pojam. I pojam je sada konačno u matici od koje je njen rad u vreme života bio daleko, ali avaj, tek pošto je tamo dobačen činjenicom nedužne i brutalne smrti.
Čime je "režim Putina" zaslužio da bude upleten u slučaj čiji vinovnik još nije identifikovan? Mogućno je, svojim neskrivenim prezrenjem za instituciju javnog mišljenja. Pa time i poricanjem slobodnog novinarstva, kao nekakvog misionara objektivnog i pravovremenog obaveštavanja javnosti. Režim sazdan od tajnosti nije najbolji advokat javnosti. Stvari njegovog obaveštavanja uvek su nekako u delokrugu nekih nadležnih službi.
Rođeno za nesporazum. Kremlj nikada to nije tako rekao, ali pokazivao je mimikrijom. Nekadašnja ubistva Holodova i Listjeva (u vreme Jeljcina), prvog zbog istraživanja korupcije u armiji, drugog zbog pokušaja da (u svojstvu direktora) stane na put pljački prihoda od oglasa na državnoj televiziji – produžena su celim lancem naknadnih likvidacija. Još dvanaest novinara je ubijeno od 2000. do danas. I nekako uvek bez sudskog epiloga. Kao u poruci s podtekstom – da postoje nenapisana pravila i da postoji kazna za nepoštovanje.
Vojni komentator Safronov "bacio se" sa visokog sprata kroz prozor. Pre "samoubistva" pisao je o neuspelom isprobavanju podmorničke rakete i istraživao prodaju oružja Iranu i Siriji. Urednik "Kurganskih vesti" Kirsanov "nestao je", ali pre toga izvestio je o nekim mutnim radnjama lokalnih vlasti. On ih je nazvao "kriminalnim". Ivanov i Sidorov, urednici "Toljatinskog obozrenija", pronađeni su mrtvi (2002/2003). Jedan sa osam kuršuma u glavi, drugi probodenih grudi.
U sistemu državne moći, u čijem je epicentru institucija carski ovlašćenog šefa države, ovakav ukleti krug mogao je da prekine jedino Putin. Recimo ustajanjem u zaštitu integriteta novinara. Kremlj je, međutim, to propustio, ili nije uočio trenutak. Putin je reagovao tek kada je refren Politkovska, Politkovska, Putin–Politkovska osvojio etar. I kada je "slučaj Politkovska" svrstan u deo agende njegovih inostranih sagovornika.
Nedavno, slučaj ubistva poveren je Garibjanu, isledniku s reputacijom, onog iza koga ne ostaju nerazjašnjene okolnosti. Garibjan je izveo stvari na čistac. Navodno, Putin zna i izvršioca i naručioca ubistva Politkovske. Ali javnost ne zna. U javnost je procurilo samo to da su u organizaciji likvidacije i tragovi tajne policije. Nepoznat je stepen službenosti njene akcije. Mogućno je da su korumpirani elementi službe samo prodali "uslugu", a da je naručilac privatnik.
Postoji, međutim, jedna bizarnost koja ne dopušta da se bagaž Putina lako rastereti imena Politkovske. Reč je o slučajnoj podudarnosti datuma. U nedelju 7. oktobra jedni su u Moskvi slavili 55. rođendan Putina, a drugi obeležavali prvu godišnjicu ubistva Politkovske.
[objavljeno: ]
