Izvor: Politika, 22.Jan.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika za početnike
Žudnja za vlašću snažno pokreće pojedince da stupe na javnu scenu i zadobiju podršku hiljada birača.Silina te žudnje često zaslepi
Za siromaštvo, beznađe i očaj krivi smo mi – građani, birači. Ovo je gorka neprijatna činjenica koju mnogi neće ili ne mogu da prihvate – da se suoče sa sopstvenom odgovornošću za decenijama ponavljane izborne promašaje. Otud mi pada na um da bi bila poželjna obrazovna TV serija – „Politika za početnike”. Da gledaoci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nauče i shvate da politika nije „kurva”, već, u zavisnosti od njenih protagonista i predvodnika, važan, sudbonosan, visoko moralan javni posao.
U prvoj, uvodnoj epizodi bi učili: šta pokreće ljude da se bave politikom? Po mom uverenju, prvi i najčešći je – lična materijalna dobit. Natprosečna primanja i razne insignije – obeležja vlasti: lepa kuća u zelenilu, službeni automobil i, iznad svega, nekažnjeno, a ponavljano, obmanjivanje glasača! Unosno je biti političar i zato je veliki broj pretendenata na fotelje i dobro plaćena mesta. Ta množina politiku shvata kao sredstvo da se njom posluže za ostvarenje ličnog interesa. Takvih je mnogo, čak 90 odsto političara, i zato se nemilosrdno obračunavaju sa suparnicima, koriste i niske, nedozvoljene udarce, rivali se bespoštedno vređaju i blate.
Nasuprot ovoj brojno nadmoćnoj grupi stoje retki pojedinci, spremni da služe ideji, rodoljubi koji govore da nam siromaštvo nije suđeno, da postoje bolja rešenja i putevi. Znam nekoliko desetina visoko obrazovanih, pametnih i časnih ljudi koji se klone politike, kao od „žive vatre”. Kažu, ne žele da ih oprlji sram i stid zbog obaveze da postanu poslušni sledbenici i saučesnici neukih, nedoraslih predvodnika.
Žudnja za vlašću snažno pokreće pojedince da stupe na javnu scenu i zadobiju podršku hiljada birača. Silina te žudnje često zaslepi, prosto čovek obnevidi i, pregrejan njome, nije u stanju da ispravno rasuđuje. Najsvežiji primer jeste Boris Tadić, dosadašnji počasni predsednik Demokratske stranke. On je zasluženo izgubio prošle izbore, poražen je od preimenovanih radikala – naprednjaka, jer je Srbija, za vreme njegovog mandata, nazadovala! Umesto napretka zabeležen je pad glavnih privrednih pokazatelja, bar za 10 poena, što je donelo još veću nezaposlenost, manju kupovnu moć, siromaštvo. Boris Tadić je za premijera postavio Mirka Cvetkovića, direktora Agencije za privatizaciju. Svaka druga privatizacija koja nosi potpis i pečat Cvetkovića, ocenjena je kao neuspela i, na zahtev EU je otvorena revizija, s poništavanjem, kao verovatnim ishodom. Cvetković nije bio kvalifikovan, ali je poslušan, i to ga je postavilo u premijersku fotelju.
Posle takvih promašaja, u demokratskom svetu neuspeli predvodnici se sklanjaju, sami odlaze s političke scene. Time priznaju neuspeh i, na neki način, se izvinjavaju izneverenim građanima. Boris Tadić želi „come back”. Pre neki dan je pokazao nameru da nastavi tamo gde je stao. Navodno, namerava do okupi poslanike (pomenuto je i formiranje skupštinskog kluba), koji su mu bliski.
Bio sam član Demokratske stranke 18 godina. Više nisam, jer nije ispunila nadu, očekivanja i obećanja koja su me, kao i mnoge građane, privukla da se pridružim sledbenicima ideja Ljube Davidovića. Neko će reći da nije umesno da se mešam u unutrašnje stranačko pitanje. I ne mešam se, ali najavu raskola umesto sloge, zbog probuđene sujete poraženog vođe – ne mogu da odćutim. Vuk je zabeležio izreku „Đe stariji prdne – mlađi može i da se usere”, kao opomenu starešinama da u postupanju budu uzor drugima. Ovakve pojave datiraju od početka 19. veka. Zapamćene su u parlamentarnom životu svih zemalja, pa i kneževine, a potom Kraljevine Srbije, ali i danas se ponavljaju. To je znak da birači još nisu maturirali na predmetu „politika i suverenost” i razlog da se ozbiljno razmisli o televizijskoj seriji.
Novinar, predsednik Pokreta „Bogata Srbija”
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 22.01.2014.
