Izvor: B92, 10.Apr.2012, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika saplela mantije
Beograd -- Ustav ne ograničava prava verskih lidera da se bave politikom, ali im njihovi statuti i propisi to strogo zabranjuju.
Sam Zukorlić još 2000. uveo zabranu bavljenja politikom.
Javna je tajna da verske vođe svih konfesija imaju vezu sa svetovnom vlašću. Ali pre muftije Zukorlića u Srbiji nijedan nije ušao u direktnu borbu za glasove. Iako im Ustav Srbije na zatvara vrata političke arene, njihovi propisi uglavnom zabranjuju bilo kakvo mešanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa "civilnim" vlastima. Zbog toga sveštenika nema u vladi, skupštinskim klupama, pa čak ni u lokalnoj samoupravi. Međutim, od uvođenja višestranačja zabeleženi su brojni slučajevi "flerta mantija i odela".
Da najnovija Zukorlićeva odluka predstavlja grubo kršenje najviših postulata Islamske zajednice, smatraju muslimani u Srbiji, ali i oni iz BiH.
"Ustav IZ jasno definiše okvir delovanja verskog poglavara, a bilo kakvim političkim angažovanjem ovaj akt se krši," kaže za "Novosti" Adem Zilkić, reis-ul-ulema IZS. "Sam Zukorlić je još 2000, dok je bio na čelu sandžačkog mešihata, doneo odluku kojom je zabranjena bilo kakva veza sa politikom, što je potvrdio i novim propisom iz 2006. godine."
MADA se očekivalo da se Zukorlić u kampanji pojavi u "civilnom odelu", muftija je prikupljanje potpisa u ponedeljak počeo sa kapom ahmedijom na glavi i u "muftijskoj uniformi".
"U Ustavu IZ, u islamu i zakonima Srbije ne postoje smetnje da se kandidujem za predsednika," naveo je Zukorlić u ponedeljak u Novom Pazaru. "Sve ostalo su manipulacija i histerija. Iskreno nisam očekivao toliku pometnju, posebno u režimskom bloku."
Isti stav ima i predsednik Sabora Islamske zajednice u BiH Safet Softić, koji podseća da postoji zabrana da verski službenici promovišu političke partije, ali i da na bilo koji način učestvuju u izbornim kampanjama:
"Svojevremeno je jedan broj imama IZ u BiH zbog toga razrešen dužnosti."
Optužbe da se previše bavi politikom već dugo pljušte na račun mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Deo vlasti u Crnoj Gori posebno mu je to zamerao prilikom referenduma o nezavisnosti, ali i tokom više predizbornih kampanja.
Jedini vladika SPC, međutim, koji svoje političke stavove nije krio jeste episkop mileševski Filaret. Ovaj arhijerej zapamćen je po javnoj podršci Slobodanu Miloševiću na izborima 2000, ali i kasnijem kajanju zbog te odluke. Da nije imun na politiku, dokazao je i svega nekoliko godina kasnije kada je "blagoslovio" kandidaturu prvog čoveka NS Velimira Ilića.
"Do Drugog svetskog rata na snazi je bio Bizmarkov "kancel paragraf" koji je sveštenicima i verskim službenicima zabranjivao bavljenje politikom," objašnjava protojerej Velibor Džomić, član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske. "Danas to ne važi, jer su svi građani zakonom jednaki. Velikodostojnici koji se kandiduju ne dolaze u sukob sa zakonima države, već samo svoje crkve."
Da izbori "brinu" i predstavnike Rimokatoličke crkve, pokazuje slučaj subotičkog biskupa Janoša Penzeša. Ovaj sveštenik pozvao je svoje vernike "da izađu na izbore i glasaju po svojoj savesti".
Sveštenik izabran za poslanika
Najpoznatiji primer ulaska sveštenog lica u politiku je slučaj Petra Jarakovića, koji je pre 15 godina izabran za poslanika na listi SPO. Posle opomene Crkve, on je ubrzo podneo ostavku. Na mesto vjećnika u aktuelnom hrvatskom Saboru, na listi grupe građana, izabran je i katolički sveštenik, koji se uprkos apelima, nije povukao.
