Izvor: B92, 27.Feb.2007, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika, pravo i pravda?

B92: Juče smo ponovo ušli u istoriju, jer smo jedina zemlja koja je osuđena zbog kršenja Konvencije o genocidu. Naime, presuda Međunarodnog suda je da Srbija nije učestvovala, podstrekavala, planirala genocid u Srebrenici, ali ništa nije učinila ni da to spreči. Posle jučerašnjih prvih razjašnjenja i reakcija, danas u „Kažiprstu" odgovaramo, između ostalog, i na pitanja o posledicama ove presude u Srbiji. U prvim reagovanjima na ovu presudu je zaključeno da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dobro što je presuda takva da Srbija nije osuđena za genocid. Međutim postoji drugi detalj, da Srbija ništa nije učinila i pokušala da ga spreči, i to nas je ponovo uvelo u istoriju kao jedinu zemlju koja je ipak osuđena da je prekršila deo te konvencije.

Mićunović: Pa sad, ovaj drugi deo nije isti kao onaj prvi deo.

B92: Naravno da nije.

Mićunović: Bilo bi mnogo gore da su nas osudili za organizovani genocid, za pomaganje u genocidu ili učešće u genocidu. To bi se onda zbilja svelo na kolektivnu krivicu. Ovo drugo, da Srbija nije sprečila genocid u stepenu u kojem je to mogla, to ipak individualizuje krivic, jer se to odnosi pre svega na one organe koji su mogli to da urade. Kad je Milošević telefonirao Mladiću, mogao je oštrije da mu pripreti, da pazi dobro šta se tamo dešava, da ne napravimo neku svinjariju. Dakle, to jeste na neki način kršenje konvencije, jer smo dužni da sprečimo, ali istovremeno nije ona najteža osuda ili definitivna osuda jedne zemlje ili države za genocid. U tom pogledu postoji izvesno olakšanje koje je došlo sa ove srpske strane, da bi mi bili valjda prva zemlja na svetu koja je osuđena za genocid, a nisu osuđeni ni Turci za Jermene. Dakle, to bi bio stvarno onda ulazak u istoriju. Ovde je nešto drukčija situacija, i mislim da se to ne može na isti način tretirati, i zato je to olakšanje koje je došlo, i to se vidi iz one sledeće tačke da nema obaveze ni za kakvu reparaciju. Dakle, da smo krivi, mi bi plaćali, a pošto nismo krivi, nismo platili. Ovo da nismo sprečili genocid, to se mnogim zemljama na neki način, čak u političkom smislu prebacivalo, i Holanđanima, negde čak i Amerikancima, ko je sve tu mogao da spreči tu katastrofu tamo? Međutim, naša obaveza je bila daleko veća, jer su naše veze ipak bile vojne, finansijske, političke, i tu je očigledno zatajila ta koordinacija ili oprez, kako god hoćete. Dakle, nismo uspeli, a mislim da to nije čak ni politički, ni u javnosti kao nekakva opasnost pominjano da bi se taj genocid sprečio. U svakom slučaju, to nas sad obavezuje vrlo ozbiljno. I neki ljudi, imam utisak, ne shvataju šta znači ova presuda Međunarodnog suda pravde.

B92: Sada imamo relevantnu presudu, u stvari.

Mićunović: Ona je neopoziva, to se govori u ime Ujedinjenih nacija, i to je nešto što se mora izvršiti. Prema tome, mi moramo u tom smislu i nekom deklaracijom ili nekim načinom osuditi zločin u Srebrenici, jer ako nije bilo genocida, bilo je zločina. Mislim, ako nismo učestvovali u tome, mi nismo taj zločin sprečili, i tu mi moramo vrlo jasno da kažemo – To je radi mira u regionu, radi savesti ili pravde. Međutim, generalno gledano, ova presuda je neka vrsta pobede prava nad politikom, koja nije zadovoljila uvek pravdu. Jer, nekoj majci kojoj su dete ubili, pogotovo kad je ova stvar tako masivna, nema te pravde koja nju može zadovoljiti ili umiriti, sasvim sigurno, ali to je nešto što uvek pravo čini, negde između politike i prava. I u ovom smislu presuda je pravno čista, jer postoji definicija genocida, zna se da on mora da bude planiran, da postoji neka zavera, da mora da bude generalno prema pripadnicima jedne nacije, i da mora da bude sproveden tim oružanim sredstvima. Dakle, pošto te stvari nisu zadovoljene u ovoj optužbi, onda sigurno Srbija nije ni mogla biti optužena da je izvršila genocid.

B92: Međutim, postoji bojazan da je sva krivica svaljena na Republiku Srpsku, i to se moglo čuti juče u komentarima iz Bosne, odnosno iz Republike Srpske.

Mićunović: Pa nije sva krivica, ali onoliko krivice koliko ona jeste... Mi ne smemo da zaboravimo, ipak, jednu činjenicu: da je rukovodstvo sa Pala odbilo Vens-Ovenov plan i produžilo rat, a produžetak rata značio je i produžetak zločina, da je Srbija zbog toga prekidala odnose, čak i diplomatske, zatvarala granicu, i da su se jako dugo ti vojni vrhovi, pre svega ta osnovna komanda sa Mladićem i Karadžićem ponašala autonomno, čak sa izvesnim prezirom da oni nikoga ne slušaju, jer oni su ti koji odlučuju o svojoj sudbini. Dakle, bilo je tu u celoj priči i nečega što smo mi dugo bili ovde, taoci jedne takve politike. Mi smo trpeli godinama sankcije, a oni nisu želeli, recimo, kada je na Pale odlazio i Ćosić, i Micotakis, i Milošević da se prihvati Vens-Ovenov plan, oni su to glatko odbili i produžili rat.

B92: Vi ste bili i svedok u Hagu. Da li ste imali dilemu da li ćete u odbrani Srbije pred Međunarodnim sudom pravde braniti i režim Slobodana Miloševića?

Mićunović: Ne, nijednog trenutka, jer je kranje plitko politički identifikovati državu sa jednim režimom. Režimi dolaze, prolaze, bivaju nametnuti, uzurpatorski, kakvi god hoćete, ali država je ipak neka institucija. Ono što sam ja tada govorio je bilo sledeće, da ni u srpskom parlamentu, ni u jugoslovenskom, gde sam bio, nikada nije doneta nijedna ne samo genocidna, ovde se radilo samo o genocidu, čak ni diskriminišuća odluka ili zakon, ni uredba vlade nije bila takva. Prema tome, ja sam rekao: zločina je bilo, ali ti zločini su morali biti onda ilegalno pripremani, dakle bez znanja države kao celine. I sada, postoji još jedna stvar gde postoji mala zabuna ovde. To što ne postoji genocid ne znači da nije bilo zločina, i to ratnih zločina ili povreda humanitarnog prava i niz drugih stvari, ali za genocid je bila potrebna država, koja je morala da ima svoje zakone, svoje uredbe, svoje pripreme, svoju zaveru i izvršenje svojim snagama, toga nije bilo.

B92: Koliko je posle ove presude Srbija u težem položaju zbog svojih obaveza? Sada imamo relevantnu presudu da moramo da izručimo Ratka Mladića, moramo da sarađujemo sa Haškim tribunalom, tu presudu će kontrolisati Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Znači, više opravdanja o političkoj volji ili društvenim okolnostima ne mogu da stoje.

Mićunović: To sigurno, i to jeste ono što je, čini mi se, u ovom trenutku najvažnije, što mora da ima uticaj na srpsku politiku ovde i na političku scenu. Neće više biti tako lako reći – Raspustimo i Haški tribunal, nećemo nikoga tamo poslati, mi ne priznajemo te sudove... Jer, ovo je sada jedna presuda koja je neopoziva i koja obavezuje državu, jer ovaj sud vodi sporove o državama, dakle on je rešavao jedan međudržavni spor. I mi, kao država koja je članica Ujedinjenih nacija, smo odgovorni Savetu bezbednosti. I neispunjenje tih obaveza ne dovodi više u pitanje samo da li ćemo nastaviti razgovore sa Olijem Renom, kad ćemo i kojim tempom ući u Evropu, da li ćemo negde dobiti neki kredit, ne radi se više o tome nego se radi o obavezama. I ako ne ispunjavamo obaveze, slede sankcije, dakle slede rezolucije koje osuđuju zemlje koje ne ispunjavaju odluke Saveta bezbednosti. Ako mi ne ispunimo tu obavezu, Savet bezbednosti će reagovati.

B92: Da li i na koji način to obavezuje Demokratsku stranku, kao nekog ko je osvojio najviše glasova u demokratskom bloku, ko je u poziciji da sada formira...

Mićunović: Pa Demokratska stranka je od svog osnivanja bila mirotvorna stranka, nije imala nikakve paravojne jedinice, nije nikada zastupala nikakve ratne akcije, trpela je udarce režima, sve vreme je nazivana izdajničkom i nedovoljno patriotskom i tako dalje. Ona nikada nije sa tih svojih osnovnih demokratskih uverenja bila sklonjena. Što se tiče ovoga, mi insistiramo neprekidno da se sa Hagom sarađuje doslovno, ne praveći nikakve izuzetke, da se svi koje traži Haški tribunal moraju naći u Hagu. Dakle, to je jedan stav, i sada u razgovorima o budućoj vladi, između ostalog, to će biti jedna od tačaka. Naravno, pored evropskih integracija, koje su nam neophodne, biće i ovo, jer bez toga, bez saradnje sa Haškim tribunalom nema, naravno, odmah ni tih integracija, a sigurno nećemo da ulazimo u konflikt sa Savetom bezbednosti. Prema tome, našim koalicionim partnerima ćemo saopštiti da ta stvar spada u onaj najuži programski deo te saradnje, naravno uz ono što se inače podrazumeva, očuvanje teritorijalnog integriteta i ovo što smo o Kosovu rekli.

B92: Da li u tim pregovorima može da se postigne konsenzus o obavezama koje sada imamo formalno, po presudi Međunarodnog suda pravde, među budućim koalicionim partnerima? To nije samo pitanje izručenja Mladića, to je i vrednosno određenje prema...

Mićunović: Mislim da o tome, u tom deklarativnom programskom smislu ne bi trebalo da ima teškoća. I do sada je i ova vlada uvek govorila da će ona ispuniti svoje obaveze, da ona nastoji, da su mnogi i otišli za vreme njene vlade u Hag i tako dalje. Neće biti to u pitanju. U pitanju će biti službe koje mi moramo kontrolisati, gde ćemo biti sigurni da mi možemo tim službama naložiti da se upotrebe sva potrebna sredstva i da se optuženi nađu u Hagu.

B92: Ali, profesore, mi sada imamo obavezu da se odredimo prema zločinu. Nije sporno da je u Srebrenici počinjen genocid, to je sad određeno. Znači, mi sada moramo da kažemo to, dakle, skupština mora da donese deklaraciju u kojoj će da se odredi prema tome. Kada je 2005. godine pokušano da se donese takva deklaracija, to je završilo tako što je bio minut ćutanja za terorističke napade u Londonu i za sve zločine koji su počinjeni, relativizovan je zločin u Srebrenici.

Mićunović: Ima ovde još jedna stvar. U ovoj presudi se citira obaveza Jugoslavije, samim tim i Srbije, koju je Milošević potpisao decembra ’95. godine, o potpunoj saradnji sa Haškim tribunalom. I sva ova priča sadašnjih njegovih naslednika ili simpatizera da nećemo sarađivati na neki način dezavuiše i njega samoga. Dakle, to apsolutno ne može biti u pitanju. Dolazeći ovamo, naravno, mislio sam kao poruku neku šta treba reći. Jeste jedno olakšanje i lično se osećam dobro zbog toga što nisam kolektivno kriv i sam za najgnusniju stvar koja se može dogoditi, a to je izvršiti zločin genocida, to je jedna stvar. I dobro je što smo oslobođeni kolektivne krivice. Uvek sam bio protiv kolektivne krivice, i kada su mnogi zastupali da treba kolektivno svi da budemo kažnjeni, uvek sam bio protivu toga, bio sam za personalizovanje krivice. Ali, kako je sklonjena kolektivna krivica, to nas sada kolektivno obavezuje na osudu zločina, i zato zločin u Srebrenici mora kolektivno da se osudi, i ja verujem da u skupštini neće biti nikoga ko to neće osuditi. Dakle, to je sad nešto što se ne može ni na koji način relativizovati, bilo je, nije bilo, to je 15 neutralnih pravnika konstatovalo i tu više nema šta da se priča. Ali, iz toga treba da izvučemo pouku, da osuđujemo zločin, da personalizujemo krivicu i da ne bežimo od toga. Dakle, to je, čini mi se, ono što bi trebalo politički da izvedemo kao zaključak.

B92: Prema onome što je saopšteno iz DSS-a, i dalje je stvar u tome da se osuđuju svi zločini na ratnoj teritoriji. Svakako ih treba osuditi, to nije sporno, ali je sporno naglas izgovoriti da osuđujemo to u Srebrenici.

Mićunović: Pa ne verujem da može biti sporno.

B92: Da li mislite da ta deklaracija, to vrednosno određenje, treba da bude tema pregovora za formiranje vlade? Da li to spada u put kojim treba Srbija...

Mićunović: Ja ne verujem da će tu biti nekih konflikata. Posle svega ovoga ne vidim zašto bi neko bio sada protiv toga, kad postoji i jasna presuda, i niko nije lud da kaže sad – Nije tačno, nisu ljudi ubijeni u Srebrenici zato što su muslimani, nego je neko odvojio pa pobio zarobljenike... I to je zločin, i to se mora osuditi, svaki normalan čovek to treba da osudi, to je sasvim sigurno. Ali, hoću da kažem povodom ove personalizacije, ona je jako važna jer tek ona razvija odgovornost. Jer, ako je to sve u kolektivu odgovornost, pa neka je tamo sad, nije važno, u tom kolektivu svi smo isti i niko otprilike nije kriv, ali kada se personalizuje krivica i odgovornost za zločin, to razvija odgovornost, i razvija, naravno, i u društvu određene moralno vrednosti. I ja ne mogu da razumem neke naše analitičare, kritičare, nije važno kako, koji su odjednom užasno razočarani ovom presudom – Zašto Srbija nije kolektivno osuđena za genocid, bez obzira što... Valjda su ovi pravnici malo bolji pravnici od ovih naših udruženja, i zato su rekli: „Nema elementa, nema dela koja bi zadovoljila kvalifikaciju genocida", a zločina ima, ima ga naravno. I sad, oni su to vrlo pažljivo gledali. Zašto je samo Srebrenica? Zbog masovnosti koja se odigrala, zbog načina na koji je izvršeno selekcioniranje, to su elementi zašto je fokusirana Srebrenica. Zločina je bilo svuda po Bosni, ali to nije bio genocid, ubijali su jedni, a, boga mi, ubijali su i drugi. Ne možemo se sad ni tu praviti ludi, pa da je postojao samo jedan narod rezervisan za žrtvu, a da su ovi drugi bili srećni. Nije tačno, bio je građanski rat, ubijalo se, ali ovo jeste nešto što je prevazilazilo svaku meru nečovečnosti i zato ono mora kao simbol biti osuđeno, i ono je žigosano.

B92: Profesore, 2005. godine nam je opravdanje za to da skupština ne usvoji deklaraciju o Srebrenici, bilo da se ne prejudicira i ne utiče na odluku Međunarodnog suda pravde, u procesu Bosne protiv Srbije, koji traje. Da smo mi tada usvojili tu deklaraciju, i da je Ratko Mladić bio izručen Hagu, jesu ovo sad hipotetičke stvari, da li bi deo te presude bio drugačiji?

Mićunović: Pa ne verujem, jer sud se ne ravna prema nekim političkim ili drugim razlozima. On bi opet morao pravno-logički da rasuđuje da li ima dokaza za neko delo, to njih zanima, da li definiciju genocida, koju sam malopre rekao, to je ta zavera, priprema, program, da li toga ima ili nema, to je za njih bitno, a to je neki događaj koji je već bio, nije mogao naknadno da se menja. Da li bi tu bilo više osvetljenih situacija, tih veza? Verovatno bi bilo, ali to sad ne bi bitno uticalo na presudu, mislim da to s tim nema nikakve veze.

B92: Zašto nama treba međunarodna instanca da presudi da bismo mi osudili zločin koji je počinjen u Srebrenici?

Mićunović: Pazite, taj zločin je osuđivan, nemojte da zaboravljamo neke stvari. Silno su napadali predsednika Tadića kad je otišao u Srebrenicu, jer taj odlazak u Srebrenicu bio je izjava sućuti i osude zločina, inače se tamo ne bi našao.

B92: Jeste, ali ova država nema konsenzus o toj poruci, kao što ga ima o Kosovu.

Mićunović: Sad ćemo da vidimo. Ja mislim da posle ovoga teško da iko može reći – Mi nećemo osuditi zločin u Srebrenici.

B92: Kada će početi pregovori o budućoj vladi? Najavljeno je da bi trebalo za koji dan. Da li to se zna precizno ili je to...

Mićunović: Pa dobro, ako je rečeno ove nedelje, znači biće ove nedelje, nekih kontakata već ima i biće ih.

B92: Hoćete li Vi biti u timu za pregovore?

Mićunović: Pa pregovori će za sada da se kreću na nivou potpredsednika. Zamenik predsednika, gospodin Petrović, je naš predstavnik, on će stupiti u kontakt sa potpredsednikom, ne znam ko će sad to biti, iz DSS-a, i počeće prvi razgovori. Politički savet je nešto uradio u tom smislu što je dao jedan prilog platformi, i u toj platformi mi predlažemo da se upravo počne od programa vlade, dakle, da li mi možemo da se saglasimo oko programa.

B92: Dakle, da to bude tema prvih razgovora?

Mićunović: To da bude tema prvih razgovora. Inače, ako ne možemo o tome da se saglasimo, neka samo personalna koalicija, koja će se raspasti i voditi samo o sebi interes, apsolutno nije korisna nikome. Dakle, ima nekoliko tačaka koje su bitne, naravno, pored odbrane teritorijalnog integriteta, pored evropskih integracija, i naravno, pored saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno ispunjavanja obaveza prema ovom sudu i saradnje sa Haškim tribunalom. To su tri elementa koja, uz ono što se podrazumeva, a to je onaj započeti proces, što valjda nije sporno, to su te dalje ekonomske i društvene reforme koje se vrše prema tim evropskim orijentacijama. Ako se mi složimo za jednu proevropsku politiku, reformsku, koja ima za cilj učlanjenje u Evropsku uniju, koja ima punu saradnju sa međunarodnim institucijama, izvršavanje svojih obaveza, onda smo mi napravili program. E, onda, posle toga tek će doći, naravno, ova personalna rešenja, koja ministarstva, koliko, možda će biti neka nova, neka stara, ko će šta biti u toj funkciji. Mi ćemo naravno insistirati takođe na jednoj logici stvari, da onaj ko je najviše mandata dobio, da bi on trebalo da ima mandatara.

B92: Da ima mesto mandatara. A da li ste spremni da odustanete od toga?

Mićunović: Ne, ne mogu o tome sad da govorim, moramo da čujemo drugu stranu, jer mi sad ne znamo šta druga strana kaže, mi znamo samo šta mi kažemo.

B92: A da li načelo koje ćete predložiti, o saradnji sa Haškim tribunalom, o ispunjenju ove presude, može da se izvrši sa postojećim personalnim rešenjima u policiji i BIA?

Mićunović: Ne može, očigledno, i to će sigurno biti jedna od stvari kad se bude razgovaralo dalje o resorima, a to je da oni koji nisu zadovoljili u određenom prethodnom periodu ne mogu da to nastave, da to mora biti neko drugi. Mi ćemo tražiti da tu imamo mnogo veći uticaj od onoga koliko smo imali, sada doduše, tako reći, nismo ni imali. I naravno, jedno načelno, to je sad moje mišljenje da bi malo trebalo promešati ministre. Opasno je kad se neko usedi na nekom ministarskom mestu, vrlo je važno da dođu novi ljudi, novi kadrovi, jer se time razbijaju sve korupcionaške mreže, ili bilo koje druge, koje se u obliku raznih lobija mogu okupiti oko nekog ministarstva. I bićemo protivu te potpune feudalizacije koja je postojala, pa onaj ko ima ministre, ima i dalje. Biće neophodno da imamo i uzajamne kontrole, jedan ministar, drugi zamenik, tamo gde je to neophodno, to ćemo morati tako da promešamo.

B92: Juče je gospodin Šutanovac, govoreći o predstojećim pregovorima, rekao ovo što ste Vi sada ponovili, da partija koja ima najviše mandata, treba da da premijera, i onda je nekako dodao da u tom smislu nisu strani kao ideja ni novi izbori. Da li je moguće da propadnu pregovori?

Mićunović: Uvek takva mogućnost postoji. Ja još verujem, ako bi trebalo nešto matematički da se izrazim, ja bih još rekao da je to 70:30.

B92: U korist čega?

Mićunović: U korist stvaranja vlade.

B92: Dobro. Do kada? Da li možete da procenite da li će to biti u maju, ili ćemo vladu dobiti ranije?

Mićunović: Ja se nadam da ćemo je dobiti ranije, ali poznajući sve učesnike u pregovorima, znam da su dosta tvrdi pregovarači, to onda može da potraje nešto duže, ali verujem da će to pre maja biti gotovo.

B92: Ko treba da inicira ovu deklaraciju u skupštini? Da li ona treba da sačeka formiranje vlade?

Mićunović: Bilo bi dobro.

B92: A ko treba da bude inicijator toga?

Mićunović: Pa može da bude bilo koja poslanička grupa, možemo i mi da budemo.

B92: LDP je juče rekao da bi oni bili inicijatori.

Mićunović: Pa dobro, nije problem inicijatora. U svakom slučaju, ona će biti kolektivno delo. Dakle, da ne bi ona trpela amandmane, bez obzira ko to bude pokrenuo... Evo, pokrenuo je pre svega prvi predsednik Tadić.

B92: Jeste, juče je rekao, upozorio je na ekonomske i političke posledice.

Mićunović: Tako je, dabome. I onda će biti predstavnici i šefovi svih poslaničkih grupa, napraviće se jedan tekst o kome će se onda dogovarati, izbacivati, ubacivati, već ko kako bude rekao, i kad se to složi, onda ide na glasanje i stvar je gotova.

B92: A rekli ste da ne sumnjate ili verujete da će partneri koji sa vama pregovaraju o budućoj vladi podržati sve to. Ali kako možete očekivati da recimo SRS podrži takvo nešto?

Mićunović: Pa ne očekujem.

B92: SRS ima najviše mandata u skupštini, doduše, nema većinu.

Mićunović: Nema trećinu, ima manje od trećine. Prema tome, imaćemo čak dvotrećinsku većinu, recimo, bez njih, ali možda se i oni saglase. Ne vidim logiku kako mogu da tvrde da nije bilo zločina u Srebrenici.

B92: Njihov šef, zamenik predsednika, Tomislav Nikolić, govori o hiljadu-dve ubijenih u Srebrenici.

Mićunović: Pa ne znam kako je on to brojao, ali leševi su leševi, nažalost.

B92: Da li se slažete sa ocenama da je ova presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu zapravo šansa da se podvuče crta sa našom bliskom istorijom, ili to suočavanje sa prošlošću treba da bude proces,? Ne bih da nas poredim sa Nemačkom, ali tamo se suočavaju već...

Mićunović: U pravu ste u oba dela pitanja. Naravno, to je uvek proces. I kad se dva čoveka posvađaju, pa ne mogu samo time što su jedan drugom digli ruku, pogotovo ako su jedan drugom uradili neke loše stvari, da je tog trenutka to gotovo, to je samo početak, pa onda polako počinje da se vraća nekakvo poverenje. Mislim da ova presuda na neki način stabilizuje region. Ja sam 2001. godine vodio delegaciju našeg jugoslovenskog parlamenta u Sarajevo, to je bila prva poseta... hteo sam baš to odmah... I u razgovoru u predsedništvu ja sam im predložio da odustanu od te tužbe, jer teško će biti dokazati... Rekao sam, evo ja sam bio u toj Srbiji, u parlamentu, svuda, znam politiku, pratio sam, borio sam se i tako dalje. Genocid je ipak neka stvar dosta precizno definisana, jer to nije mala osuda, to je najveća moguća osuda za neku državu, i znam da je teško to dokazati da je država Srbija činila, to ne treba, unosimo naknadno zlu krv i trošimo pare. Bilo je među njima kolebanja, od trojice jedan je naravno, onaj iz Republike Srpske je to odmah podržao, drugi, hrvatski je rekao da to treba videti, ali onaj treći je rekao: „Ne, mi ostajemo pri toj tužbi." E sada, šta je bitno, po mom mišljenju? Ovde nema mesta apsolutno nikakvom oduševljenju. Bio je jedan vrlo nekorektan i neumesan naslov „Ko će se radovati". Niko se ne može radovati. Ko može da se raduje kad se radi o podsećanju na takve zločine kakvi su bili? I naravno, niko tu sad nije mogao da bude srećan, moglo je da bude jedino ono – Moglo je biti gore, neko da se time teši. I to je, po meni, sada bitno da posle ove presude tek otvorimo proces i stvarno ispitivanje do detalja personalnih krivica za razne zločine, jer mnogi su još zatrpani. Zločini koji su se odigravali i na drugim terenima, i oko Zvornika i kojekuda, boga mi u Sarajevu i okolini, u Bratuncu i kojekuda, sve to treba mirno kao ljudi koji smo spremni da osudimo zločin, a za to imamo i podršku međunarodne zajednice, da se sve to personalizuje, da taj krivac odgovara, a mi da nastavimo kao normalni ljudi, jer nije većina ljudi ubijala, naprotiv, to je mali broj, koji je to radio, i da možemo da nastavimo najbolju moguću saradnju. A da je presuda bila drukčija, bojim se da bi onda imali velike probleme, ko je tu ubica, ko je genocidan, ko nije, ko je žrtva, ko je dželat, tu bi imali velike probleme. I mislim da ova presuda upravo podstiče normalan razgovor. Ja mislim da će i hrvatska strana, vidim da je Mesić... ozbiljno sad proučiti da li to nešto donosi... Ako nisu mogli Bosanci da dokažu genocid, očigledno neće moći ni Hrvatska. Pa čemu onda to? Možemo valjda da to preskočimo i da probamo na neki drugi način da rešavamo naše odnose, okrenuti budućnosti i Evropskoj zajednici.

B92: Hvala što ste bili gost „Kažiprsta".

Nastavak na B92...