Izvor: Danas, 26.Nov.2015, 21:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika namrgođenosti
Čitam ovih dana u "Danasu" - a i vama preporučujem da mi se pridružite - feljton o Vinstonu Čerčilu, čoveku koji je, osim što je bio veliki političar, bio i veliki veseljak i šeret. Što nipošto ne znači da je bio neozbiljan. Daleko od toga. Kada bi situacija zahtevala, postupao je krajnje ozbiljno i odlučno. Ali sve kroz zajebanciju i šalu-komiku. Bez buke i besa. I - naročito - bez ibrećenja i prenemaganja.
Čovek bi rekao da uspešna politika i ćeranje komendije >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ne idu ruku pod ruku, ali to uopšte nije tako. Naprotiv! Ovaj svet i njegovu istoriju u suštini ne bi trebalo shvatati preozbiljno, tu nam je mudrost još veliki Burkhart ostavio u amanet, ali je, izgleda, džaba krečio Jakob. Isuviše je na ovom svetu ambicioznih elebaka koji (najčešće bez ikakvog pokrića) preozbiljno shvataju sami sebe, što i ne bi bio neki naročit problem samo kada ih i sirotinja raja ne bi uzimala za ozbiljno. U suštini sva "ozbiljnost" pomenutih elebaka svodi se na "pravljenje" ozbiljne, namrgođene face. Ko biva... Situacija je gadna, ophrvan sam brigama, grcam pod teretom istorije. I pročaja. Zvuči, fakat, kao kosmodisk, ali deluje.
Kako stvar sa političarskom namrgođenošću stoji u Srbiji i Četvrtom Rimu, Beogradu? Loše, vrlo loše. Posmatrajući namrgođene portrete zamaklih i živih (ima li tu bitne razlike) srpskih vladara čovek bi mogao pomisliti da je Srbija jedna ozbiljna država, što, naravno, uopšte nije slučaj. Bilo je tu, ipak, i izuzetaka. Uzmimo primer mog omiljenog srpskog tiranina, srpskog Čerčila pre Čerčila, kodže Miloša.
Iako je danonoćno jurio sojke i ćerao komendiju, kodži je - u pauzama kragujevačkih zajebancija - pošlo za rukom da bez kapi krvi Srbiji, sve uz šalu-komiku, pripoji povelike teritorije i da je, nešto kontam, manje pušio i jeo manje crvenog mesa, bezbeli bi poživeo dovoljno dugo da - primenom iste politike - oslobodi i Kosovo.
Što, opet, ne znači da ga namrgođeni naslednici ne bi izgubili, kao što su ga, kada je za to kucnuo čas, i izgubili verujući u svojoj namrgođenosti i "ozbiljnosti" da će Kosovo u Srbiji za sva vremena zadržati magiju mita. Iako nije bio Srbin, i Tito je bio srpski vladar, ali i žovijalan tip, sklon dobroj kapljici kao i Čerčil, ali - kao i Čerčil - u ozbiljnim situacijama ozbiljan i odlučan. I tu se, čestnejši zajebanti, spisak srpskih (tačnije - srpskohrvatskih) političkih šaljivdžija završava. Posle Tita nije - kako nam je bilo obećano - došao Tito, a bilo bi bolje da jeste, jer su umesto Tita na političku scenu nahrupili "ozbiljni" namrgođeni svati zbog kojih smo se - i mi namrgođenih lica - našli u ozbiljnim govnima.
