Izvor: Vesti-online.com, 14.Okt.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika do tarabe

Nije se Srbija čuvala - Sa Evropom se smuvala. I počeo je jad. Sad nas ko kurve muvaju - U kupleraju čuvaju. Keca nas svaki gad.

Dejan Lukić  

Vaistinu! Jer, ovo što nam je pred preranu smrt ostavio, Brana Crnčević, već danas je gorka srpska istina. Tu istinu "Znaju čak i bludnice - iz ove evro-ludnice".

I šta nam, pred ovaj treći novembar kada će Trojka srpske apokalipse da obavi svečnau predaju Kosova na crvenom tepihu Biselskog sporazuma, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ostaje nego da uglas vrisnemo: "Srbijo, slabo branjena - zar si u mozak ranjena!"

Izgleda da jeste.

Jer, na tom svetom komadu srpske zemlje koju Trojka krčmi kao babovinu i srpski vrabac će posle ovih izbora prestati da cvrkuće. Dosta i njemu svega:

"Kad vidi Španca ili Danca - Ili Amera na svom tremu

Vrabac režeći skuplja govanca - Da im se potpiše na šlemu".

Kada će Srbija Trojci apokalipse da se "potpiše" na šlem, ne zna se; srpsko pleme "snom mrtvijem spava"; čeka da stignemo do dna ove evroludosti i nacionalnog poniženja, pa da kaže Ivici Ivičino, Aci Acino i Tomi Tomino. Ali, sve se čini da još nismo dno dohvatili - ispod dna ima još i donja strana dna.

Ali da je prekipelo, prekipelo je:

"Osećam kako smrde godine, dani i sati

Čitam i gledam - nema bune koja će vremenu miris da vrati."

Ne, gospodo. Ovo nije nikakva "realna politika" o kojoj cvrkuće Premijer. Ratosiljati se Kosova nije nikakva, pogotovo nije realna politika. "Realna politika" Trojke srpske apokalipse dobacuje samo do prve tarabe. Svaka realna politika bez strateške pameti po definiciji je bogalj i nedonošče. Naša Trojka nema viziju, njena pamet ne dobacuje dalje od tarabe.

U "Malom princu", Sent Egziperi ima pouku svakome čiji pogled ne dobacuje dalje od tarabe: ako hoćeš da izgradiš brod, ne bubnjaj okolo po selu da bi podelio ljudima poslove i kazao kako da izgrade brod; umesto toga najpre ih nauči kako da čeznu za beskrajnim prostranstvom mora.

Srpska aktuelna politička elita od slepila Evropske unije ne vidi "beskrajno prostranstvo mora". I zato nas "keca" svaka evropska fukara. I zato ćemo se za tu fikciju, trećeg novembra - bez obzira koliko će kosovskih Srba izaći na izbore - odreći i poslednjeg - tapije na Kosovo. To se, eto, u politici koja ne dobacuje dalje od prve tarabe zove "realna politika".

Buduće generacije intelektualaca, istoričara i letopisaca biće na velikoj muci da fenomenolški objasne ovaj evro-kukurik Srbije s početka 21. veka. I kako to:

"Neki petli umorni - Olinjali i sumorni

Ne čuju roda krik.

I kada siti dremaju - U grlu crnom spremaju

Evropski kukurik."

Što se mene tiče, neka se evro-gospođe, Milica Delević ili Suzana Grubješić, "kecaju" sa Olijem Renom i Jelkom Kacinom koliko im volja. Neka Ivica prodaje svoju babovinu i svoje "donje strnjike". Neka Vučić, kad već kaže da je sa Kosova, prodaje Šiptarima svoje grobno mesto. Neka Hašimu prostiru svoj, kućni crveni tepih. Ja ne bih da se kecam. A, ako Srbija, baš, može bez Kosova, može - kako reče Dušan Kovačević - i bez mene.

Nastavak na Vesti-online.com...