Izvor: B92, 26.Sep.2010, 01:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika:Maloletnici u noćnoj smeni
Beograd -- Zakonu o radu predviđa da radni odnos može da se zasnuje već u 15. godini. Zloupotrebe dečjeg rada među Romima, ali i u hraniteljskim porodicama.
Ipak, zakon o radu "podvlači" da bez roditeljske saglasnosti poslovno angažovanje deteta nije moguće.
Ako tinejdžera od nepunih 18 godina poslodavac upregne da obavlja teži fizički posao na gradilištu, da kopa njivu, čuva ili vodi stoku na ispašu, hrani živinu na nekom domaćinstvu, preprodaje robu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na pijaci nejasno je da li je njegov rad kao maloletnika zloupotrebljen.
Ljubomir Pejaković, jedan od autora istraživanja „Dečji rad u Srbiji”, za sada jedinog objavljenog u zemlji, kaže da najviše zloupotrebe u radu maloletnika, osim kod romske populacije koja je inače najugroženija, ima kod mališana iz hraniteljskih porodica.
"Rezultati pokazuju da je svako deseto dete u ruralnoj hraniteljskoj porodici u riziku od iskorišćavanja dečjeg rada. Trećina romske dece potvrđuje da lično moraju da rade da bi zaradili za sebe i porodicu. Najveći procenat mališana izjavljuje da su uposleni kao prodavci na pijacama, uličnim tezgama ili „kod Kineza”, a mnogi od njih raznose robu ili čiste ulice. Elementi zloupotrebe najdrastičniji su u oblastima teškog fizičkog rada, kriminala, prostitucije, preprodaje robe, ali i na seoskim domaćinstvima", kaže Ljubomir Pejaković.
Poseban problem predstavlja kontrola maloletničkog rada koja bi, po oceni autora istraživanja, trebalo da bude stroža. Kako objašnjavaju u Inspektoratu rada, iako poslovno angažovanje dece u Srbiji postoji, inspektori se na terenu retko susreću sa ovom pojavom.
Prema podacima Unicefa u Srbiji je samo četiri odsto dece između pet i 14 godina uključeno u dečji rad, koji uglavnom nije plaćen ili je deo porodičnog biznisa. Čak 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godina radi za novac. Podaci svedoče da postoji veza između maloletničkog rada i ambijenta u kojem dete živi. Dvostruko je više dece koja rade u ruralnim područjima, njih oko šest odsto, nego u gradovima. Najviše se eksploatišu najsiromašnija deca (osam odsto) i mališani iz romskih naselja (sedam odsto). Obrazac je isti – to je uglavnom neplaćen, porodični posao. Izuzetak su Romi, koji rade van kuće, pokazuju istraživanja Unicefa u Srbiji.
"Poseban problem je i odredba zakona o noćnom radu dece. Zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi noću, osim ako poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju punoletnih radnika. Na inspekciji je da češće kontroliše uslove rada najmlađih, pogotovu onih koji su do zaposlenja došli preko biroa rada. To što inspektori kažu da nema prijava ne znači da zloupotreba dečjeg rada zapravo nema", stiče Pejaković.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje pre mesec dana bilo je prijavljeno 21.742 lica od 15 do 19 godina. Od tog broja, 9.603 su devojke. Od ukupnog broja nezaposlenih,mladi od 15 do 19 godina čine 2,95 procenata.Tinejdžeri koji su dobili radnu knjižicu u julu uglavnom rade u uslužnimdelatnostima, tačnije u ugostiteljstvu i turizmu, trgovini, medicini, saobraćaju...
Autor dela „Dečji rad u Srbiji” smatra i da su deca, otkako postoji čvršća povezanost ministarstava – unutrašnjih poslova, pravde, rada i socijalne politike – više zaštićena od moguće trgovine ljudima.
"Kontrola rada dece iz hraniteljskih porodica kojih trenutno ima više od 4.000 biće poboljšana otvaranjem novih centara za porodični smeštaj i usvojenje. Takav centar za sada postoji samo u Beogradu, ali bi do kraja sledeće godine trebalo da bude otvoreno njih još devet širom Srbije", poručuje Ljubomir Pejaković.
