Izvor: Mondo, 03.Sep.2012, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika: Ječi gora kraj manastira Gorioč
Španski vojnici napustili ovu srednjovekovnu svetinju prošle godine, albanski policajci na kapiji
prev next 0 0 0 0
1 / 4
2 / 4
3 / 4
4 / 4
Uzanim asfaltnim putem, dok sa obe strane jak, orkanski vetar savija grane, na nadmorskoj visini od 1.000 metara, na skoro samom ulazu u Istok, stižemo pred kapije srednjovekovnog manastira Gorioč.
Nema kontrole, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << albanski policajci iz redova Kosovske policije samo proviriše iz dotrajalog kontejnera. Nesvakidašnje, jer do prošle godine španski vojnici koji su čuvali ovu svetinju iz 14. veka, koja je metoh manastira Visoki Dečani, nisu dozvoljavali ni ptica da proleti.
Bilo je sestrinstvo Gorioča, jedne od prvih svetinja Srpske pravoslavne crkve na Kosmetu, koja se nalazi severozapadno od Istoka u plodnoj Metohiji, bezbedno.
Otvaramo kapiju, osvrćemo se, kucamo na vrata trpezarije. Sve sređeno, čisto. Odjednom, dole iz manastirskog konaka izlazi monahinja, ne čujemo se od vetra. Pitamo, jer smo nenajavljeni, možemo li da popričamo malo o ovoj svetinji koja se nalazi na Belom kamenu, na mestu gde se sudaraju metohijska dolina, i visovi Mokre gore.
Briše vetar, ječi planinska gora, a u svetinji smo gde se ne viče, ne galami, pa ćutke za starešinom manastira Gorioč, koji je po narodnom predanju sagradio Sveti kralj Stefan Dečanski u zahvalnost za isceljenje svojih „ogorelih očiju”, ulazimo u trpezariju:
"Neka ste došli, ovde ne morate da se najavljujete. Ali, sve je manje Srba kojih Metohija ima. Nikada se narod, srpski, nije ovako istrebio, kao posle ovog rata", tiho, kako i priliči svetinji, ali učini nam se na momente i sasvim nečujno, priča nastojateljica manastira mati Isidora, koja je poodavno sa sestrinstvom došla iz manastira Sopoćani.
Ovo je ženski manastir, sestrinstvo sa šest monahinja, ali iznenađujuće, ugledasmo mlađu sestru, koja je skuvala kafu, a potom nas mati Isidora ponudi i tortom.
"Da, imamo i mlađu sestru", reče mati Isidora, koja baš i nije htela da komentariše naše pitanje zašto u srpskim manastirima na Kosmetu sve manje ili nikako nema mlađih monahinja, sestara, dok su, kako smo primetili, manastiri po Srbiji puni mlađeg sestrinstva.
"Dolaze nam Srbi iz Osojana, Starog Lukavca, Crkoleza, Banja, ali obično kada je manastirska slava, na zadušnice, pomažu nam uglavnom oko bašte, u manastirskoj porti. A sveštenici iz Istoka i Dečana dolaze nedeljom i praznicima i služe liturgiju", priča nam mati Isidora, dok vetar napolju briše, čini nam se lomi sve okolo, da je na badnji dan taj istočni vetar polomio 200 crepova.
Veli, zime su ovde kratke, ima, kako reče, golomrazice, ali spremi se sestrinstvo za zimu kao što se sprema i već ovih dana, a nabavili su i nekoliko metara drva. Kfor ih posećuje sve ređe, a one tu, "bogu na amanet", u totalnom albanskom okruženju, s možda nekoliko stotina Srba povratnika u Istoku i pojedinim selima, ne boje se nikoga i ničega.
Preživelo sestrinstvo i 1999, povlačenej srpske vojske, i 2004, sve moleći se Svetom Nikolaju, crkvi koja je ponikla na temeljima one koja je porušena u 14. veku.
"Okuplja se kad god može ovde verni narod Metohije, učvršćuje duhovnu vezu među srpskim narodom ovog kraja. Sada sve ređe, ali smo srećni ko god da dođe", jedva čujno kazuje mati Isidora dok na otvara vrata crkve u kojoj su zaštićene ikone iz 14. veka.
Imao je ovaj manastir nadaleko čuvenu biblioteku, a neke knjige i danas se čuvaju u Peterburgu.
Vidi se iz Gorioča pola Metohije. U ovoj svetinji, koju od avgusta prošle godine čuvaju albanski policajci, što bi se reklo, telo i duša nalaze mir i spokoj. Nalazi se na 40 kilometara od Kosovske Mitrovice, na putu prema Peći.
Iako su u istočkoj opštini, gde se srpski glas jedva čuje, iako sui h napustili vojnici Kfora, iako ne mogu da obrađuju svojih 24 hektara zemlje, da seku svoju šumu, ne plaši se ovo sestrinstvo teške svakodnevice.
Potrebna im je pomoć, ali kako bi popravile stari bazen, koji treba, kako reče mati, da se okripi, ali i novi da se očisti, da se naprave pregrade kako ne bi s tim kuburile.
Potrebno im je više vode za bazen u kojem su donedavno gajile nadaleko čuvenu metohijsku pastrmku.
"Nedavno je bio vladika Teodosije, pomaže nam i on i bratstvo manastira Visoki Dečani, ali eto, trabela bi nam pomoć bar što se tiče ovog bazena, i ništa drugo", dok vetar savija nekoliko vekova staru lipu, u pokošenom dvorištu, u vrtu punom ruža, bogorodičnih suza, i usput nam potvrdi da je u Gorioču i sestra Marta, majka vladike Teodosija.
Čujemo da ih poodavno ne pohode Albanci, koji su dolazili za "naše veće praznike", ali imaju normlanu komunikaciju sa policijom koja je pod komandom Prištine, a koja je tu 24 sata.
Pozdravljamo se uz reči da ćemo se skoro videti, dok nas, onako tiha, mati Isidora pozdravlja s manastirske kapije, a da ne odemo "prazni", jer smo došli u goste, prevalili "toliko put", dade nam seme bogorodičnih suza, od kojih ove vredne i neustrašive monahinje u svojoj radionici ručno izrađuju suvenire.
(MONDO, foto: Wikipedia/Nikostrat Saronski)
