Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Nov.2017, 08:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politički jezik i češke pouke

Jake, neretko i nepristojne reči u političkom govoru, često nam deluju da su odraz našeg mentaliteta ali i nedostatka političke kulture proizašle iz činjenice da smo mlada demokratija i zemlja koja je u najnovijoj istoriji imala tragične ratne mrlje. Međutim, teške reči kao da postaju pratioci rijaliti epohe u kojoj živimo i u bolje uređenim zemljama sa mirnijom prošlošću.

Najnoviji primer je u vezi sa Češkom, odnosno tamošnjom izbornom kampanjom. Bitno mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u njoj zauzimali su sukobi pristalica EU i evro-skeptika. Koplja su se lomila pre svega oko ekonomije i životnog standarda građana. Prvi dokazuju da bez katalizatorskog efekta u sferi privrednog rasta koji je donelo članstvo u Evropskoj uniji, Češka ne bi ni približno bila ono što je u pogledu relativnog blagostanja sada. Drugi tvrde da je njihova zemlja sama po sebi imala sve osnove za propulzivni rast i da bi on bio još dinamičniji da nije bilo EU sputavanja.

Tako je kada se priča o prošlosti. Slično je ali na drugi način kada su pogledi okrenuti ka budućnosti. Evro-entuzijasti tvrde da je EU najbolji okvir za održavanje dostignutog i dalji napredak Češke. S druge strane da bi pokušaj napuštanja EU broda za tu državu ekonomski bio fatalan. Pitanje je šta on nosi i moćnoj Britaniji, a izvesno je da bi nevelika Češka iz takvog eksperimenta izašla kao gubitnik.

EU - skeptici se sa tim ne slažu. Oni su uvereni, što potkrepljuju brojnim analizama, da je doba prosperiteta u EU prošlo te da je ta Unija balast za članice koje imaju zdravu ekonomiju. Ako se nastavi po starom Češku će EU kontekst vući nadole, dok bi izlazak iz Unije njoj omogućio da očuva postignuto i nastavi da sigurno i uspešno ide napred.

Uvredljivi rafali

Za našu priču nije bitno ko je u pravu. Važno je nešto drugo, a to je da se polemika toliko usijala da se stiglo do izrazito teških optužbi. U njima je najdalje otišao lider pro-EU Socijaldemokratske stranke, Lubomir Zaoralek. On je oštro optužio političare i stranke koji traže izlazak Češke iz EU da su, ni manje ni više, izdajice domovine. Na prvu loptu bismo rekli: zbori baš balkanski!

Kako je rekao: "To je češki mentalitet. Britanci su nam uvek bili simpatični i u nečemu slični. Ali oni to (Bregzit) sebi mogu da dozvole. Ali, koštaće ih to, izgubiće pare u Bregzitu. Nastaje haos, a ljudi koji se sa nečim takvim poigravaju kod nas... To je izdaja domovine. Pokušaj da se uništi naša zemlja. Naravno da su oni koji govore o Čegzitu izdajice domovine. To je surovo realna ekonomska stvar".

Jake, jake reči, na koje su brzo usledili slični odgovori tj. da je baš Zaoralek sa svojim saradnicima izdajnik nacije, koji je njene interese spreman da žrtvuje zarad interesa evroatlntske elite i multinacionalnih kompanija. Štaviše, da mu nije ni bitno da li će Češka ostati država Čeha ili će se pretvoriti u stecište muslimanskih migranata iz Azije i Afrike, koji će posle nekog vremena postati većinsko stanovništvo.

Snaga odmerenosti

Od svađe o ekonomiji u kontekstu budućnosti EU i EU statusa Češke, stiglo se do obračuna u vezi sa nacionalnim i verskim identitetom, migracijama, zaštitom granice. Sve je poprimilo nekako prizvuk naših uobičajenih prepucavanja. Čak, u pojedinim udarima i kontraudarima, češki političari su išli dalje od onoga što rade naši. Bili su veći Balkanci od Balkanaca.

To sve treba da nam posvedoči da nismo najgori, već smo isti kao i mnogi drugi u epohi jakih reči. Sebe često potcenjujemo i sopstvene nedostatke precenjujemo. Tablodi, rijaliti programi, laka zabava – pretvaraju politiku u svojevrsni kabare. Ne samo kod nas već širom sveta. A u kafanskom ambijentu se neretko psuje. Štaviše mnogima deluje da je to sasvim normalno, kao i razni vidovi etiketiranja.

Da je sve to dobro – nije. Ali tako je kako je. Svakako se protiv svega toga treba boriti ali je bitno i shvatiti kakav je duh vremena i šta se može postići. Naprosto, da ne bi pravili veće drame od onoga što je realno, moramo postupati racionalno makar i snizili higijenske standarde. Ako već živimo u vremenu jakih reči, onda ih treba pustiti da prolete pa kada je to moguće valja ih i ignorisati. Ako im s druge strane pridajemo preveliki značaj onda one postižu efekat – kontaminiraju stvarnost. Bez toga su samo jedna vrsta društvenog otpada, koji će završiti na smetlištu.

Kako je rekao jedan češki publicista: „Ne čujem ono zašta smatram da je nepristojno, da bi i ja i društvo mogli mirno da živimo i spavamo". Ako nervozno čujemo i olako odgovorimo na ružne reči, i sami više doprinosimo kvarenju društva, nego ako ih mirno odbacimo i nastavimo dalje da se borimo za svoje ideje pristojnim tonom. To važi za Češku ali i Srbiju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...