Izvor: Politika, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička preregistracija
Odlukom vlade od novembra 2005. godine omogućen je uvoz polovnih automobila u Srbiju, ali samo sa ekološkim "evro 3" motorom, uz plaćanje odgovarajuće carine i poreza na dodatu vrednost. Sve ostalo, prema toj odluci, trebalo bi da bude nezakonito. Shodno tome i nabavka automobila iz Crne Gore. Tadašnje članice blagopočivše Savezne Republike Jugoslavije. I kao što obično kod nas biva, život je išao drumom, a pravna rešenja – šumom. I pre razlaza Srbije i Crne Gore, a pogotovo posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << referenduma u CG 21. maja prošle godine, zbog carinskih i poreskih olakšica u CG, u Srbiji je već bilo na hiljade automobila sa tablicama gradova Crne Gore. Iako je ta "savezna članica" još od 2003. imala svoj potpuno nezavisan valutni, carinski i poreski sistem.
Ali, ne lezi vraže. U predizbornoj trci, krajem prošle jeseni i početkom zime, bilo je obećanja da će se, a sve zbog dobrobiti širokih narodnih masa i dobrosusedskih odnosa, taj problem rešiti kao, recimo, 1997. kada su jednokratnom amnestijom u Srbiji registrovana sva vozila sa tablicama ondašnje Srpske Krajine, Republike Srpske i Crne Gore.
Izbori završeni, vlada izabrana, ali našim drumovima i dalje jezde desetine hiljade automobila sa crnogorskim tablicama. Da stvar bude još zanimljivija, svakim danom sve ih je više. Bezmalo sa svakim nagoveštajem da bi se njihovim vlasnicima mogao dogoditi carinski i pravni "oprost" stižu novi kontingenti vozila.
Niko, pa ni naša policija, ne zna koliko je u Srbiji automobila sa crnogorskim tablicama. Priče o tome da ih je 30.000, 50.000, pa čak i više nemaju nikakve veze sa realnošću, osim kao dodatni argument da se popusti onima koji su za male pare preko CG tablica hteli da dođu do jeftinijeg auta bez savremenog motora i plaćanja odgovarajućih dažbina majci Srbiji. Crna Gora, sa svojih oko 650.000 stanovnika, ima u najboljem slučaju oko 120.000 registrovanih automobila. Koliko od tog broja "trči" po Srbiji, ostaje samo da se nagađa.
S pravnog stanovišta vožnja automobila sa crnogorskim tablicama u Srbiji, kažu stručni ljudi, podjednako je nezakonita kao i upravljanje vozilima registrovanim u zemalja EU, bez radne vize EU u pasošima naših građana. Nezakonito je. I tačka.
To što naša policija, prećutno, bez odgovarajuće odluke, ništa ne preduzima, sasvim je drugi par rukavica. Ona, razumljivo, ne postupa bez "naređenja".
Aktuelni potpredsednik vlade Božidar Đelić kao i njegov ministar Velimir Ilić veoma su skloni, za razliku od ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađana Dinkića, koji se tome odlučno protivi, da se takvim ljudima "izađe u susret" i omogući im se preregistracija. Dotle, poslanik u Narodnoj skupštini i bivši ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović u jednoj TV emisiji reče kako to "mora biti politička odluka". To će reći politička preregistracija vozila sa CG na SRB tablice. Drugim rečima, nije važno šta kažu propisi. Bitan je politički dogovor.
Kome će se carstvu, jedni ili drugi, privoleti, nije u ovom času od presudne važnosti. Politika, pravo i život kod nas su retko kada išli ukorak. Pa što bi i sada?
[objavljeno: 25/06/2007]
