Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politička prekretnica
Prvi krug predsedničkih izbora ukazuje na sudbonosnu političku podeljenost građana Srbije. Volja naroda izražena 20. januara ukazuje da naša ključna politička tema nisu programi ili ideologija, kakav je slučaj u ostalim balkanskim državama. U Srbiji se građani još uvek opredeljuju da li podržavaju reforme započete 2001. godine, da li žele evropske integracije i da li su saglasni sa privatizacijom. Pre samo godinu dana, na parlamentarnim izborima, solidnu poslaničku većinu dobile su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upravo one stranke koje se, bez obzira na sve razlike, zalažu za nastavak političkih reformi i ekonomsku tranziciju. Na predsedničkim izborima, međutim, znatnu prednost zabeležio je kandidat SRS-a g. Tomislav Nikolić. Ukoliko Nikolićeve glasove saberemo sa glasovima kandidata SPS-a, on se približio broju glasova koje su režimski kandidati osvajali kada su tokom devedesetih pobeđivali. Trojica kandidata nekadašnjeg DOS-a zajedno su osvojili veći broj glasova; ipak, rezultat kandidata SRS-a i međusobna politička zavađenost kandidata bivšeg DOS-a daju jasnu prednost g. Nikoliću u njegovom nastojanju da uđe u zgradu na Andrićevom vencu kao četvrti predsednik naše „Druge republike”.
Ovakvo raspoloženje birača bilo je predmet mnogobrojnih analiza. Najčešća su dva objašnjenja. Prvo se svodi na tvrdnju da su građani nezadovoljni nepravdom i korupcijom koje prate reforme, dok se drugo odnosi na veliku izlaznost. Obe ove pretpostavke veoma je teško dokazati. Naime, u protekloj godini raznih kampanja (referendumska, parlamentarna, predsednička) vlada je izbegavala nepopularne mere, klonila se afera i trošila državni budžet u većoj meri u skladu sa opštim (ne uvek i razumnim) očekivanjima. Šta se to promenilo tokom proteklih dvanaest meseci? Pre godinu dana izlaznost je bila slična (ovog puta je izašlo svega nešto više od 1,5 odsto više, odnosno oko 96.000 birača). Uobičajeno je da kandidati dobiju više glasova nego njihove stranke na parlamentarnim izborima. Ipak, kandidat SRS-a stekao je podršku skoro pola miliona novih birača!
Odakle svi ti glasovi? Uspeh predsedničkog kandidata DS-a, g. Tadića, moguće je objasniti sabiranjem glasova pristalica njegove stranke, i stranaka koje su ga podržale, zajedno sa delom glasača DSS-a (upravo onih koji su prema svim analizama davali prednost g. Tadiću u odnosu na g. Nikolića). Uspon radikala, čini mi se, moguće je povezati pre svega sa visokom izlaznošću i promenom strukture birača u odnosu na prošlogodišnje izbore. Parlamentarni izbori sprovedeni su u vreme predizbornog jedinstva stranaka današnje koalicije, na ekonomskim osnovama uspostavljenim u vreme nepopularne manjinske vlade. Parlamentarni izbori nisu sprovedeni u dramatičnim okolnostima, a ishod im je uglavnom bio očekivan. Prvi krug ovogodišnjih predsedničkih izbora, međutim, odigrao se u nešto izmenjenim uslovima: najavljivani su kao dramatični, čemu su potvrdu davala potmula trvenja unutar vladajuće koalicije. Struktura birača i mesta u kojima je odziv na izbore dramatično porastao ukazuju na mogućnost da je upravo jedna populistička mera vlade izvela na birališta građane koje svakako nisu očekivali. Možda ste primetili da je ministar nadležan za privatizaciju upravo u predizbornoj kampanji govorio o podeli akcija javnih preduzeća građanima. Formulacija prema kojoj će u okvirima jednostavne procedure za registrovanje četiri miliona budućih vlasnikâ 1000 evra privatizacionog novca biti potrebno da dotični bude i na „biračkom spisku”, u mnogim krajevima je veliki broj naših sugrađana shvatio kao zahtev da se glasa.
Pre dve godine pojedine analize govorile su o fenomenu prema kome je posle pada Miloševićevog režima čak 900.000 glasača prestalo da izlazi na izbore. Posle raspada DOS-a 2002. negde oko 300.000 ponovo je počelo da glasa, prema ovim tumačenjima, za SRS. Povratak većine ovih birača na izbore doveo bi, verovatno, do pada demokratske vlade i restauracije starog režima.
Ukoliko su ove procene tačne izvesno je da su strančari, političari bez programa i marketinški talenti, koji smatraju da je novi mandat političara važniji od njegove državničke i istorijske misije, učinili da jedna reformska vlada populističkim merama pomogne svoje protivnike. Polovične državne reforme, nastavak besmislene politike na Kosovu, malokrvna borba za pravnu državu, korupcija, truli kompromisi i ekonomski populizam samo su doprineli ovakvom ishodu.
Birači ipak treba da se dobro prisete vremena pre 2000. godine i da budu zreliji od demokratskih političara. Zaustavljanje reformi ili promene nagore neće učiniti Srbiju bogatijom, ni njen narod srećnijim.
istoričar
Čedomir Antić
[objavljeno: 30/01/2008.]
