Izvor: Politika, 29.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari u pretpolitičkom dobu
Poslanici u Narodnoj skupštini postali su paradigma skandala, a javnost je prestala da reaguje jer deluju kao stihija, te ih stoga građani doživljavaju kao elementarnu nepogodu, kaže za „Politiku” sociolog Ratko Božović.
Skandali, uvrede i teške reči i ove godine su nesmanjenim intenzitetom potresale srpski parlament. Završetku 2008. godine pečat je dao „naprednjak” Tomislav Nikolić koji je pre nekoliko dana čupanjem za kosu radikala Save Živanovića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovorio na uvrede koje mu je on uputio. U godini na izmaku skupštinske uvrede dobile su novu dimenziju, pa su u pomoć prizvane i „magijske sile” i narodna verovanja. Tako je u septembru nekoliko poslanika Srpske radikalne stranke direktno sa skupštinske govornice proklinjalo i „seme i pleme” svakom radikalu koji ikada progovori sa Borisom Tadićem. Tadić se takođe našao na meti poslanice SRS-a Nataše Jovanović koja ga je nazvala „tiraninom koji pije srpsku krv, izdajnikom i ljudskom kugom”. Proklinjanju „roda i poroda” radikala koji se sastanu sa Tadićem pridružile su se i Vjerica Radeta i Gordana Pop-Lazić .
Božović kaže da političara vidi kao čoveka u veberovskom smislu, koji ima strast, bori se za određene vrednosti, ima mere i odgovornosti u tome.
– Ne pitam samo da li je ponašanje biračkog tela u pretpolitičkom stanju, već da li je to slučaj i sa poslanicima. U onome što naši poslanici danas čine nema zdrave strasti, inspiracije koja bi bila kritička, ne postoji ni mera ni odgovornosti. Oni ne zadovoljavaju nijedan kriterijum onoga što bi mogli da nazovemo racionalnim političarem.
Božović smatra da su naši poslanici u Skupštini paradigma skandala.
– Kada bi bili duhoviti ja bih im oprostio, kada bi bili maštoviti ja bih to razumeo, ali čini mi se da rade sve da stvari budu gore nego što jesu. Promašili su meru stvari i to je najgore od svega. Izgubljena mera, pogrešna strast, vulgarnost te strasti i sve ide izvan polja racionalnog i jednog bontona koji bi bio mera – dodao je Božović i skrenuo pažnju na to da poslanici nisu izabrani, već su u okviru partokratije i da se vode isključivo privatnim interesima.
V. Dugalić - B. Mališ
-----------------------------------------------------------
Kazne od 3.000 do 32.000 dinara
S obzirom na poslaničku praksu u ophođenju sa političkim protivnicima, član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije može se podvesti pod „verovali ili ne”. Naime, tu stoji: „Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.” U istom članu piše da „nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica”. Uprkos tome, nebrojano puta smo, samo ove godine, bili svedoci vređanja, klevetanja, sukoba na ivici fizičkih obračuna...
Ukoliko narodni poslanici krše gorepomenuti član, predsednik Narodne skupštine ima pravo da ih kazni. Na raspolaganju mu stoje tri vrste kazni: opomena, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice. Opomena je najblaža, a izriče se poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika NS, onome koji govori, a nije ni tražio, a kamoli dobio reč.
Ista kazna čeka onoga ko i pored upozorenja predsednika NS govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora, iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Nešto oštrija mera je oduzimanja reči. Ona čeka narodnog poslanika koji je prethodno „zaradio” dve opomene, a i dalje povređujePoslovnik. Onaj kome je izrečena mera oduzimanja reči „dužan je da se bez odlaganja udalji sa govornice”. Ako, kojim slučajem, to ne posluša, isključuje se ozvučenje, a predsednik NS po potrebi određuje i pauzu.
Ono što je u fudbalu crveni karton, u Skupštini je udaljenje sa sednice. Zaslužuje je poslanik kome je već oduzeta reč ili koji sprečava rad na sednici i uz sve to i dalje se ponaša nedolično. Ova kazna se može izreći i bez prethodno izrečenih mera, i to u slučaju fizičkog napada, odnosno „drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice”.
Kazna podrazumeva da se „nevaljali poslanik” odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava. Ako to odbije, predsednik NS naložiće službi za održavanje reda u zgradi da tog poslanika udalji sa sednice i odredi pauzu do izvršenja mere udaljenja. Za odsustvo beleži mu se neopravdani.
Narodni poslanik kome je izrečena opomena kažnjava se novčanom kaznom u visini 3.000 dinara, dve opomene koštaju 8.000, „usluga” oduzimanja reči staje 16.000 dinara, a za meru udaljenja sa sednice treba platiti 32.000 dinara. Ukoliko je poslanik bio mnogo nestašan pa mu je izrečeno nekoliko mera, novčane kazne se ne sabiraju, već se primenjuje samo najviša. Poslanik koji je novčano kažnjen zbog opomene ili oduzimanja reči ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, za ishranu i hotelski smeštaj, a onaj koji je novčano kažnjen zbog udaljavanja sa sednice ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila. Mere za opomenu i oduzimanje reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene, dok mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana od dana zasedanja NS.
Višnja Dugalić
[objavljeno: 30/12/2008]
