Izvor: Politika, 05.Avg.2013, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari u BiH se boje Evrope
Nesprovođenjem presude „Sejdić i Finci” zapravo se odlaže priča o ozbiljnim temama, kao što su korupcija i nezaposlenost
Od našeg dopisnika
Sarajevo – Predsednik Jevrejske zajednice BiH Jakob Finci smatra da je nedostatak političke volje i poverenja među političarima u BiH glavni razlog zbog kojeg, ni nakon gotovo četiri godine, nije sprovedena, sada već istorijska, presuda „Sejdić i Finci” kojom je Evropski sud za ljudska prava u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Strazburu naložio da se eliminišu diskriminatorske odredbe iz Ustava i Izbornog zakona BiH.
Finci je 2006. godine, sa Dervom Sejdićem, aktivistom Romske zajednice u Sarajevu, tužio Bosnu i Hercegovinu Evropskom sudu za ljudska prava zato što, kao pripadnik nacionalne manjine, nije mogao da se kandiduje za člana Predsedništva BiH i delegata u Dom naroda parlamenta BiH. Tri godine kasnije, Sud je doneo presudu kojom je obavezao političare u BiH da eliminišu ovu diskriminaciju, što oni nisu još nisu učinili.
„Političarima u BiH više odgovara da razgovaraju o principijelnoj primeni presude nego da ih svet pita šta je sa korupcijom u njihovoj zemlji, kako se bore sa problemom nezaposlenosti više od pola miliona svojih građana, na koji način brinu o mladima, ili šta nameravaju učiniti da zaustave odliv ’mozgova’ iz BiH”, kaže Finci u razgovoru za „Politiku”. On navodi da su se javili „neki čudni nevidljivi” otpori primeni odluke, u smislu da su neki hteli da je iskoriste, pokušavajući da u Ustavu BiH promene i nešto što ova odluka ne tretira. Prema njegovom mišljenju, primena odluke je lako ostvarljiva.
„U Ustavu BiH treba promeniti samo jednu rečenicu u kojoj više ne bi stajalo da se u ’Predsedništvo BiH bira jedan Srbin iz RS, a iz FBiH jedan Hrvat i jedan Bošnjak’ nego bi pisalo da se u Predsedništvo BiH bira jedan član iz RS, a dva iz FBiH, s tim da obojica ne mogu biti iz reda istog konstitutivnog naroda, ili grupe ostalih.”
To je, ako se ne varam, rešenje za koje se od početka zalaže i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, odnosno svi političari iz RS?
Da, to je to. Dakle, potrebno je samo preformulisati jednu rečenicu i ja verujem da bi Evropa bila zadovoljna, a i Sud u Strazburu, jer bi presuda na ovakav način bila sprovedena.
Ako je već tako, zašto onda odluka nije sprovedena i da li je to samo pitanje političke volje?
Apsolutno jeste pitanje političke volje i političkog poverenja kog nema među našim političarima. Oni jesu prijatelji, pre sastanka piju kafu, pričaju viceve i vrlo lepo se druže, ali kad se radi o odlukama uvek postoji strah da će neko nekoga prevariti, da će zloupotrebiti njegovo poverenje što je pristao na nešto. Naš balkanski mentalitet je da se kompromis smatra porazom i zato su se naši političari do kraja zabarikadirali u svoje „rovove”.
Neki su mišljenja da je presuda ispolitizovana i da je čak predmet direktne političke trgovine?
Presuda je pravna stvar koja, s obzirom na to da se odnosi na ustav zemlje, ima i političke konotacije. To je tema iz oblasti ljudskih prava koja je kod nas u nekoj trećoj, četvrtoj, ili petoj korpi i zato se o njoj može lakše razgovarati nego što se može razgovarati o nekim ozbiljnim temama, poput korupcije, nezaposlenosti, brizi o mladima… Svi naši političari, bar deklarativno, podržavaju evropski put BiH, ali se oni, u stvari, boje Evrope, boje se evropskih pravila i primene evropskih kontrolnih instrumenata. Ali, presuda je prepreka na putu između BiH i Evrope, jer bez njenog sprovođenja BiH ne može aplicirati za članstvo u evropskoj porodici.
Prema vašem mišljenju, je li međunarodna zajednica u slučaju sprovođenja presude učinila dovoljno ili je trebalo i više?
Međunarodna zajednica ima sva prava, osim da menja Dejtonski sporazum, a time i ustav koji je njegov sastavni deo. Ona jeste podsticala naše političare, pominjana je i suspenzija BiH iz Saveta Evrope i nepriznavanje rezultata narednih izbora, ali je uvek naglašavano da je to problem koji moraju da reše domaći političari. Četiri godine nakon presude stigli smo u ćorsokak, tako da ni međunarodna zajednica ne zna kako dalje sa BiH.
Šta očekujete od sastanka koji će evropski komesar za proširenje Štefan File 1. oktobra u Briselu održati sa političkim liderima iz BiH, a na kojem će, kako je najavljeno, jedna od tema biti i „utvrđivanje vremenske linije provođenja odluke ’Sejdić i Finci’”?
Ništa se neće dogoditi, osim što će naši političari obećati da će presudu sprovesti do kraja ove godine, a izborni zakon promeniti do 31. 3. 2014. godine. Onda će sa 31. 12. 2013. „zaustaviti kalendar”, što ne bi bilo prvi put, jer i do sada su obećavali a ništa nisu uradili. No, ja se nadam da se političari neće usuditi da organizuju izbore 2014. godine a da prethodno ne sprovedu presudu, jer to bi bila međunarodna sramota za BiH, da bude država čiju vlast niko ne priznaje jer je izabrana na nedemokratski način.
Ukoliko se desi da političari ne ispune ta obećanja, očekujete li radikalnije reagovanje međunarodne zajednice?
Mislim da će nas staviti ad akta do daljeg. Sva će nam vrata biti zatvorena, bosanski lonac biće tu da se u njemu kuvamo onako kako znamo.
U BiH, osim Jevreja i Roma, živi još 13 nacionalnih manjina. Jesu li Jevreji društveno marginalizovani u BiH?
Rekao bih da nisu. Jevreji su na ovom prostoru prisutni 450 godina i problemi koje oni imaju ne razlikuju se od problema koje imaju Srbi, Hrvati, Bošnjaci i svi ostali građani. Istina, ne možemo biti članovi Predsedništva BiH, ali možemo na sve druge pozicije. Kad je u pitanju region i položaj Jevreja, situacija je svugde ista, s tom razlikom da u Srbiji i Hrvatskoj nema slučaja „Sejdić i Finci”, jer ustavi ovih zemalja ne propisuju da predsednik Srbije mora biti Srbin, a Hrvatske Hrvat.
Dušanka Stanišić
objavljeno: 05.08.2013.
.jpg)
