Izvor: Politika, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari na "tihoj vatri"
Za istraživače javnog mnjenja očekivana, a za političare dovoljna za potvrđivanje novog srpskog ustava, izlaznost na referendumu održanom prethodnog vikenda, koja je veća od 50 odsto od broja upisanih birača, prema ocenama analitičara može da se oceni kao uspeh. S druge strane, predstavlja i veliku opomenu za političku elitu, naročito kada se ima u vidu da na izjašnjavanje o, kako je to poručivano, "pitanju svih pitanja", najznačajnije srpske stranke nisu uspele da "izvuku" ni pet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << procenata više od polovine biračkog tela.
– Kada se uzme u obzir da su sve vodeće stranke pozivale na podršku ustavu, onda se ne može govoriti ni o kakvom trijumfu i niko ne može da prikaže donošenje ustava kao svoj uspeh – ocenjuje za "Politiku" Srđan Bogosavljević, direktor agencije "Stratedžik marketing".
Šta je to uticalo da na referendum ipak izađe dovoljan broj ljudi, ali ne toliki da bi se trijumfalno moglo objaviti da je on "pokazao jedinstvo celog naroda".
Analitičar Slobodan Antonić kaže za "Politiku" da izlaznost predstavlja opomenu za političku elitu, odnosno da većina ljudi nije želela da glasa iz protesta, nezadovoljna ponudom koju dobija od političara.
– Nije da oni nisu razumeli važnost trenutka, jer u nedelju kada su videli da je đavo odneo šalu, i da se može dogoditi da država bude oštećena, oni su ipak odlučili da glasaju. Do tada, oni su puštali političare da se "peku na tihoj vatri" – ocenjuje Antonić.
On se, međutim, slaže sa ocenama da stranke nisu dovoljno uradile da građanima objasne unutrašnje i spoljašnje posledice donošenja novog ustava.
– Na unutrašnjem planu novim ustavom dolazimo do novog društvenog dogovora, dok se na spoljnom planu ono tiče Kosova. Novim ustavom mi svakako nećemo rešiti pitanje Kosova. Značajno je, međutim, bilo da ljudi izađu na referendum kako niko u svetu, ni među albanskim političarima na Kosovu, ne bi mogao da kaže kako, eto, ni građane Srbije ne interesuje sudbina pokrajine – kaže Antonić.
A upravo to niko od srpskih političara nije skoro nijednom tako direktno i jednostavno objasnio u toku kampanje, sve do nedelje po podne.
– Da je, kojim slučajem, postojala predreferendumska i referendumska tišina, mislim da ne bi bilo šanse da ovo izjašnjavanje građana uspe. Ovako, prošlo je "na mišiće" – dodaje Antonić.
Prema oceni Srđana Bogosavljevića, kod građana jednostavno nije postignuto uverenje da je ustav toliko važna stvar.
– Postojalo je verovanje, ali ne i uverenost. Svi su govorili: Važan je ustav, majke mi, ali bez dokaza i argumenata. A građani su na to odgovarali: Pa, dobro jeste. Ali nije bilo argumenata. Samo su iznošene ocene. Ista situacija bila je i kada su političari pričali o tome da novi ustav nije savršen, ali da je bolji od starog – kaže Bogosavljević i dodaje: "Niko nije rekao šta bi se to strašno dogodilo da ustav nije usvojen i potvrđen".
Valja podsetiti i da su mnogi političari, pozivajući na referendum, ukazivali na to da će novi ustav moći lakše da se menja, što je donekle stvaralo utisak da je reč o aktu koji ima privremeni karakter.
Bogosavljević naglašava da su ljudi u prvom trenutku poverovali stranačkim liderima i da je volja za glasanje bila mnogo veća u početku, kada je izgledalo da je postignuto jedinstvo među strankama.
– Ubrzo su, međutim, sve stranke krenule u svoje predizborne kampanje i ljudima se to više nije toliko sviđalo. Pokazalo se, zapravo, da taj ustav nije plod nikakvog jedinstva, već je stvar kompromisa, o čemu su i sami političari govorili – kaže Bogosavljević, a o pretpostavci da su partije namerno slale različite poruke (vidi okvir "Zašto nam treba ustav") kako bi možda pokrile različite ciljne grupe i izvukle više ljudi na birališta, kaže: "Ako je bilo tako, onda im je to bila loša strategija."
Milorad Vučelić, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, negira da su socijalisti svojim insistiranjem na tome da novi ustav predstavlja kontinuitet sa Miloševićevim ustavom iz 1990. godine veliki deo birača naterali da ostanu kod kuće.
– Mi smo potencirali kontinuitet sa Miloševićem, tek kada su drugi počeli da govore drugačije. Imali smo dosta problema sa našim članstvom da ih ubedimo da izađu na referendum – kaže Vučelić za "Politiku", istovremeno optužujući Demokratsku stranku i predsednika Srbije Borisa Tadića za "beli bojkot" koji se u nedelju pretvorio u "otvoreni bojkot" referenduma.
– Tadić je politikantski zloupotrebio svoju funkciju, isto kao i Vuk Drašković, s tim što on nema toliku podršku u narodu. Ovu većinu osvojili su DSS, SRS, SPS i NS – kaže Vučelić.
Dragan Đilas, član Predsedništva Demokratske stranke, međutim, odgovara da "svako ko tvrdi da je ovo ustav kontinuiteta sa Miloševićevim ustavom ima manjak moždanih ćelija".
– Sada imamo himnu, grb, zastavu, ozbiljno rešena pitanja građanskih, nacionalnih, ljudskih i manjinskih prava. Ne vidim gde je tu kontinuitet sa Miloševićevim ustavom. Uostalom, osnovna poruka DS-a nije bio raskid sa Miloševićevom politikom. A potpuno je logično da je donošenje novog ustava i odbacivanje starog, kraj jedne ere – kaže Đilas i dodaje da su jedino radikali, stavljanjem Šešeljevog lika na plakate kojim su pozivali na referendum, smanjili broj izašlih na birališta.
[objavljeno: ]
