Izvor: Politika, Fonet, 03.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političarenje
Slobodan Samardžić, statut Vojvodine, Evropska komisija, „zadiranje u unutrašnje uređenje Srbije” i teritorijalna podela Srbije
Možda politika izgleda kao iracionalno gubljenje vremena i zato što političari nisu iskreni, zato što zaboravljaju šta su radili i šta su govorili.
Slobodan Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, na konferenciji za novinare, kako javlja Fonet, rekao je da u izveštaju Evropske komisije postoje dva pasusa o statutu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojvodine, pa se zapitao da li je to zadiranje u unutrašnje uređenje Srbije. Po mišljenju Samardžića, otišlo se predaleko, vrši se pritisak na Srbiju pošto Evropska komisija „navija da se usvoji statut onakav kakav je predložen”.
Evo, najkraće analize Samardžićevih stavova, kako ih je preneo Fonet.
Prvo, u izveštaju Evropske komisije navodi se činjenica da je statut Vojvodine trebalo da bude usvojen do 31. decembra prošle godine i da to nije učinjeno. Utvrđuje se i druga nesporna činjenica da nije usvojen ni zakon o prenosu nadležnosti. Sledi mišljenje komisije da je razlog kašnjenja različit pristup partija decentralizaciji Srbije.
Dakle, dve nesporne činjenice i isto toliko nesporno mišljenje.
U drugom pasusu se kaže da ustavni okvir za Vojvodinu još nije primenjen, te da su neophodne reforme koje će omogućiti uspostavljanje ustavnih okvira, posebno u pravosuđu i da sve to treba da bude u skladu sa evropskim standardima.
Opet, nesporne činjenice i očekivan stav da pravosudni sistem u zemlji čiji je zvanični cilj ulazak u Evropsku uniju treba da bude u skladu sa evropskim standardima.
Gde je tu „navijanje da se usvoji statut onakav kakav je predložen”. Pa nema ga u tekstu Evropske komisije, ali ga ima u obraćanju Samardžića novinarima.
Drugo, ako je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU mešanje, odnosno zadiranje u unutrašnje odnose, onda se neka strašno teška reč mora naći za niz događaja iz naše najbliže prošlosti.
Elem, 2004. ministar Zoran Lončar traži od Evropske komisije razgovor-ocenu zakona o ombudsmanu i učestvuje na okruglom stolu s članovima Venecijanske komisije zajedno sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Pa, 2005. godine ministri Milan Radulović i Zoran Stojković traže od Venecijanske komisije mišljenje o zakonu o religioznim organizacijama i delu Ustava posvećenom pravosuđu. Pa, Venecijanska komisija 2006. godine daje mišljenje o zakonima o parlamentarnim, predsedničkim i lokalnim izborima. Pa, 2007. godine Venecijanska komisija, na osnovu čijih stavova Evropska komisija donosi odluke, ocenjuje Ustav Srbije, pa zakon o ustavnom sudu, na zahtev ministra pravosuđa, i zakon o zabrani diskriminacije na zahtev ministra Rasima Ljajića.
Pobrojali smo samo neke zahteve da stranci ocene naše zakone koje su podneli ministri iz prve i druge vlade Vojislava Koštunice, od kojih su Lončar, Radulović i Lončar partijske kolege Samardžića, baš kao i Vojislav Koštunica. I ponavljamo pitanje, ako je mišljenje Evropske komisije zadiranje u unutrašnje odnose, šta predstavlja zvanični zahtev da se to mišljenje dobije.
Treće, jasno je da je statut Vojvodine više služio političkoj utakmici nego stvarnoj brizi i za građane severne pokrajine. U toj utakmici učestvovao je i Samardžićev DSS, tvrdeći da je statut protivustavan i da vodi stvaranju države u državi.
Pre osam godina Samardžić je jedan od nezavisnih eksperata (tako piše na knjizi) koji predlažu: „Autonomne pokrajine u Republici Srbiji su Beograd, Vojvodina, jugozapadna Srbija, jugoistočna Srbija, Kosovo i Metohija i Šumadija-Podunavlje. Knjigu „Ustavna rešenja za Srbiju i Jugoslaviju” pored Samardžića potpisuju Ljiljana Basta-Flajner, Vladimir Đerić, Mirjana Pajvančić, Dragoljub Popović i Zorica Radović. Činjenice radi treba reći i da je u knjizi izdvojeno mišljenje Mirjane Pajvančić po kome autonomne pokrajine treba da imaju i zakonodavnu vlast.
Ali sada je sasvim jasno da ni DSS ne bi podržao koncept teritorijalnog uređenja Srbije koji su 2001. godine potpisali njegovi sadašnji članovi ili simpatizeri.
Da se svega toga setio Samardžić drugačije bi govorio na konferenciji za novinare, a politički život u Srbiji ne bi ponekad izgledao beznadno besmislen.
Dragan Bujošević
[objavljeno: 04/11/2009]
