Izvor: Politika, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija istrenirala strogoću
Vest o povratničkoj turneji britanske grupe "Polis" mnogi su u diskografskoj industriji tumačili kao znak lošeg statusa Stingove samostalne karijere. No, i pre nedavno objavljenog reformisanja grupe "Led Zeppelin" za londonski koncert 26. novembra, u ovoj godini je zabeleženo dovoljno nostalgičnih okupljanja starih majstora: od "Genesis" i "Van Halen", preko "The Stooges" Igija Popa, do "Rage Against The Machine" i "Polis". Ako "Led Zeppelin" jednim nastupom sramežljivo signaliziraju kako, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ipak, nemaju snage za čitavu turneju, ono što se videlo i čulo na koncertu "Polis" u Beču pokazuje da Sting i društvo ipak znaju šta rade i imaju snage da to izvedu. U odavno rasprodatoj dvorani "Štadhale" oko 15.000 posetilaca videlo je solidan koncert, pomalo lišen emocija i strasti, ali vrlo profesionalno izveden.
Bečki koncert bio je pri početku jednomesečne evropske turneje koju "Polis" završavaju u londonskoj "Vembli areni" 20. oktobra, iako su u Londonu pre desetak dana dve večeri zaredom svirali na stadionu "Tvikenam". Sting i društvo su ovog proleća već odsvirali prvi deo severnoameričke turneje, gde se još jednom vraćaju krajem godine. Da li se radi o prilici koja je bila pružena "jednom u životu", ili je možda ipak u pitanju nastavak karijere, znaće se nakon završetka desetodnevne australijske turneje u Pertu 1. februara 2008.
Možda su koncerti "Polis" na povratničkoj turneji prekratki, uzimajući u obzir dvadesetogodišnju pauzu u radu grupe, ali sat i četrdeset minuta intenzivnog nastupa sa 19 pesama nije lako izdržati u skučenom i iscrpljujućem formatu sviračke trojke. Nakon početka sa zaštitnim znakom "Message in the Bottle", kao osnovna prednost pokazao se moderan svirački pristup koji je energijom i poletom još krajem sedamdesetih godina označio smenu generacija na svetskoj rok sceni. Efektna scenografija i dobar razglas bili su dovoljna podrška bendu koji pošteno nastupa bez dodatnih članova, oslonjen samo na svoje snage. Tri velika video-ekrana smeštena iznad velike kružne pozornice sa luksuznom rasvetom, slično kao na nastupima grupe "U2", prikazivala su posebno svakog od trojice muzičara. Između reflektora i video-ekrana smešten je šareni elektronski video "prsten", provučen oko cele bine, koji je sa raznobojnim grafizmima dao odlično vizuelno rešenje "međuprostora" iznad pozornice.
U prošlosti rok scene nikada nije bilo lako "napuniti" zvuk trojici muzičara, od kojih su samo dvojica na harmonijskim instrumentima. I "The Who" i "Led Zeppelin" imali su "četvrtog čoveka"– pevače koji nisu svirali, ali "Polis" sa Stingom na basu i vokalima, majstorskim bubnjarom Stjuartom Koplandom i Endijem Samersom na gitari još su krajem sedamdesetih godina prošlog veka uneli u pop-muziku modernu lepršavost koja im je, pored kataloga hitova, bila i ostala najveća prednost. Opredeljujući se u Beču za listu najvećih hitova teško da su mogli pogrešiti, ali je u sat i četrdeset minuta nastupa bilo očigledno da svaki od članova mora dati svirački maksimum.
Stingova odlična vokalna forma, uporedo sa sviranjem bas-gitare bila je očekivana s obzirom na stalnu solo karijeru. Povremene duže solo deonice solidnog Endija Samersa pokazale su da je ipak zanimljiviji kao ritam gitarista, ali je očigledno da su "Polis" morali da "rastegnu" neke pesme i ubace solo deonice kako bi svaki od članova grupe dobio prostora za dokazivanje teze o tri ravnopravna udela u zvuku grupe. Kada se Stjuart Kopland premestio za drugi set bubnjeva, sa gongovima, timpanima, raznim udaraljkama i vibrafonom, dobili smo set pesama započet sa "Wrapped around your Finger" koje su, skretanjem prema jačim ritmičkim figurama, donele promenu u ambijentu koncerta i priču odvele prema atmosferičnoj svirci nalik filmskoj muzici kakvu Kopland komponuje u solo karijeri.
Činilo se da "Polis" bolje funkcionišu u sofisticiranim pesmama sa kasnijih albuma poput "Syncronicity", dok je u ranim radovima ipak vidljiv protok godina i nemogućnost postizanja istog energetskog naboja. Ne može se ipak poreći da su materijale koji i danas zvuče prilično moderno izveli na dostojanstvenom nivou koji ne kompromituje bolju prošlost. Nakon što je zvanični deo koncerta završen pesmom "Can′t Stand Losing you", prvi bis sa četiri pesme publici je doneo izvorne verzije evergrinova "Roxanne" i "Every Breath you Take", koje Sting na solističkim nastupima redovno maskira u drugačije aranžmane i "masakrira" njihovu nekadašnju privlačnost. Poletnom, skoro novotalasnom "Next to you" na drugom bisu završen je solidan koncert koji je uz gromoglasno odobravanje publike u dvorani "Štadhale" pokazao da je policija, uprkos manjim zamerkama, ipak dobro "istrenirala strogoću".
[objavljeno: ]
