Izvor: Politika, 07.Okt.2013, 22:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Policajac na „tezgu” sa službenim pištoljem

Pripadnik Interventne jedinice iz Novog Sada osumnjičen da je ubio kolegu dok su van radnog vremena honorarno obezbeđivali privatni lokal

Policajac Aleksandar Simić (31), radnik obezbeđenja u lokalu „Tapas bar” ubijen je preksinoć u pucnjavi u Ulici Laze Telečkog, u Novom Sadu. Osumnjičeni za ubistvo je njegov kolega, policajac i radnik obezbeđenja Miodrag Rakić,koji je posle tragičnog događaja pokušao sebi da oduzme život. U tome su ga sprečili ostali izbacivači >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz kluba, ali je Rakić već bio opalio metak koji je rikošetirao i povredio slučajnog prolaznika, takođe policajca.

Do incidenta je došlo oko jedan sat posle ponoći. Svedoci događaja tvrde da su se policajci igrali pištoljem koji je zatim opalio i na licu mesta usmrtio Simića. Portparol novosadske Hitne pomoći Sanja Pokrajac-Nenadić, navelaje da je preminuli Simić bio pogođenu glavui vrat i da su lekari jedino mogli da konstatuju smrt.

Prema rečima očevidaca, slučajni prolaznik, inače 33-godišnji policajac koji se nalazio na ulici, pogođen je u stomak i nije životno ugrožen.

Policija je ubrzo posle pucnjave zatvorila celu ulicu i ispraznila okolne lokale. Uviđaj je trajao nekoliko sati posle ubistva.

Ubijeni Simić i osumnjičeni za ubistvo Rakić su policajci Interventne jedinice iz Novog Sada. Obojica su bili van dužnosti i radili su u obezbeđenju „Tapas bara”.

Još jednom se na ovom tragičnom primeru pokazalo da je potrebno uvesti red u interventnim i specijalnim jedinicama iz kojih po nekom nepisanom pravilu dolazi najviše policajaca koji u slobodno vreme službenim oružjem obezbeđuju noćne klubove i lokale. Međutim, ne postoji precizna statistika o tome koliko ima takvih pripadnika policije koji „zarađuju sa strane”.

Poznato je da praksa da policajci rade kao privatno obezbeđenje potiče još od devedesetih godina prošlog veka. Neretko se otkrije da pripadnici MUP-a obezbeđuju nekog osumnjičenog vođu kriminalne grupe, kao u slučajevima Darka Šarića ili Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam. Najgori zabeleženi slučaj desio se letos u Nišu, gde se spekulisalo da su pripadnici Žandarmerije potpuno preuzeli poslove obezbeđenja noćnih klubova i lokala, kao i da su se bavili reketiranjem. Navodno su i ubili jednog dužnika, ali uprkos medijskim spekulacijama, nikad niko nije uhapšen zbog toga.

Sagovornici iz policije su skloni da kažu dajelošamaterijalnasituacijaglavnirazlog što policajcipočinju da honorarno čuvaju bogate pojedince ili unosna preduzeća, odnosno da „tezgare”. Oni će takođe reći da je brojonihkojipolicijskuznačkukoristezaneštodrugodalekomanjiodonihkojisvojudužnostobavljajučasnoiprofesionalno. Ali, taj manji broj policajaca koji policijsku značku i službeni pištolj rentiraju sumnjivim privatnim poslodavcima baca ljagu na policijsku uniformu, što ruši ugled policije u očima građana Srbije.

Naši izvori u policiji kažu da je najveći problem zapravo dokazati da se neki policajac bavi privatnim obezbeđenjem.

– U obezbeđenju klubova radi još nekoliko civila zajedno sa pripadnicima MUP-a. Kada dođu drugi policajci da to provere, oni koji rade kao obezbeđenje jednostavno se povuku za neki sto u lokalu i kažu da su oni tu samo gosti. Ne može se dokazati da rade van radnog vremena i da primaju novac od gazde lokala – kaže sagovornik „Politike”, dodajući da je takve slučajeve moguće otkriti jedino kad među pet policajaca postoji jedan insajder koji bi sve ispričao, ali se to retko kada dešava u praksi.

O problemu da policajci koji rade kao privatno obezbeđenje gotovo uvek nose službeno oružje, naš sagovornik navodi da ne postoji propis koji bi tako nešto regulisao. Policajac jednostavno ima pravo da nosi oružje i van radnog vremena.

Saznanja „Politike” iz krugova koji se bave rešavanjem ove problematike govore da su u većini slučajeva organizatori „policajaca tezgaroša” pojedini njihovi šefovi, a da oni koji odluče da rade na svoju ruku nemaju onda nikakvo pokriće na poslu, pa moraju da uzimaju bolovanja i rizikuju manju platu od redovne.

– Kad se sazna da neko radi kao privatno obezbeđenje noću, njegov šef odmah može da ga rasporedi na dežurstvo u tri noćne smene zaredom i samim tim taj „tezgaroš” ne može da odgovori zahtevima u lokalu u kojem je angažovan – kaže sagovornik „Politike”.

Kad se uzme u obzir sve navedeno, onda se dolazi do činjenice da je jedino moguće rešenje problema, sistem koji bi detaljno regulisao čitavu stvar. Naš sagovornik navodi primere Australije i Sjedinjenih Američkih Država, u kojima policajci po jasnim pravilima i kriterijumima imaju pravo da zarađuju „sa strane”. Oni, recimo, moraju da imaju pismeno odobrenje šefova, da redovno podnose izveštaj o događajima i da imaju dokaze o tome koliko ih privatnik plaća. Na taj način se tačno zna broj onih koji zarađuju van policije, postoji jasna slika o tome šta se dešava u tim lokalima, a gazda kluba ne mora da brine o problemima koji mogu da nastanu.

Kod nas trenutno ne postoji nikakva regulativa, pa sve spada u domen „nije moralno, ali je zakonito”, Nezvanično, priprema se jedan podzakonski akt koji bi regulisao nespojive dužnosti policijskih službenika. Ukoliko se taj pravilnik uradi sveobuhvatno i reguliše sve segmente ovog problema, onda nam se valjda više ne bi dešavali tragični slučajevi, kao ovaj preksinoćni, u Novom Sadu.

Dušan Telesković

objavljeno: 08.10.2013.

Nastavak na Politika...