Izvor: B92, 26.Jun.2013, 21:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka postojanja USS-a
Beograd -- Okruglim stolom "Uloga i značaj Ustavnog suda u očuvanju vladavine prava" u Beogradu obeleženo je 50 godina postojanja te institucije.
Učesnici konferencije, koja je održana na beogradskom Pravnom fakultetu, ocenili su da Ustavni sud Srbije (US S) nije ostao pošteđen uticaja političke i ustavne nestabilnosti od raspada SFRJ do donošenja poslednjeg ustava 2006, ali su i naglasili da je on veoma važna instanca za očuvanje ustavom zajamčenih ljudskih prava i sloboda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Prema rečima predsednika Ustavnog suda Srbije Dragiše Slijepčevića, USS je u novom sastavu nasledio 1.074 nerešenih predmeta, a početak rada te institucije obeležilo je rešavanje žalbi neizabranih sudija i nosilaca javnotužilačkih funkcija u postupku opšteg izbora.
"Doneto je 47 odluka kojim je utvrđena neustavnost brojnih odredbi sistemskih zakona, poput Zakona o porezima na imovinu, Zakonima o BIA i VOA, Zakona o podataka o ličnosti, Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine...", objasnio je Slijepčević.
On je dodao da je USS proglasio nezakonitim i neustavnim i 15 uredbi Vlade Srbije, kao i da su usvojene 4.022 žalbe što je, kako kaže, pokazatelj koliko je visok stepen ugrožavanja ustavnom zajamčenih ljudskih prava i sloboda.
Predsednica Srpskog udruženja za ustavno pravo Lidija Basta-Flajner istakla je da na USS leži nimalo lak zadatak da svojim tumačenjem "bar jednim delom otkloni ozbiljne promašaje ustavotvorca kada je reč o načelima za dalje normativno izvođenje ljudskih prava".
"Uprkos svim dodatnim teškoćama i izazovima konstatujem da su zahtevi s kojima se U S S suočava veći nego oni s kojima se suočavaju ustavni sudovi u tipičnim tranzicionim situacijama. Od USS se očekuje da odluči o ustavnosti rešavanja otvorenog državnog pitanja kada je reč o Kosovu i Metohiji, pri čemu stabilnost i važenje ustava pretpostavlja zatvoreno državno pitanje", rekla je Basta-Flajner.
Prema njenim rečima uvođenje ustavnosudske kontrole ustavnosti 1963. imalo je veoma veliki značaj za razvoj demokratije u Srbiji, navodeći kao primer ustavni diskurs o tome da li je ustavno sudstvo u saglasnosti ili suprotnosti sa načelom jedinstva vlasti.
Kako je objasnila, to je dovelo do uvođenja ključnog načela konstitucionalne demokratije o ustavnom ograničenju demokratskog suverena.
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Sima Avramović ocenio je da je pola veka postojanja ustavnog sudstva u Srbiji dovoljno za ocenu te institucije koja je, kako je rekao, ostavila pozitivan trag.
Prema njegovim rečima sudije ustavnog suda u svom radu suočavaju se sa dva koncepta shvatanja vladavine prava - formalnim, koji ne prosuđuje da li je pravo dobro ili loše, već da li su ispunjeni odgovarajući proceduralni uslovi, i drugim koji te osnovne aspekte nadograđuje vrednosnim, odnosno političkim i ideološkim elementima.
"Koliko je taj put krivudav i težak da se kroz delatnost Ustavnog suda ostvari makar i mršava vladavina prava, a kamoli puna, svakodnevna je briga, nespokoj, a možda i noćna mora onih kojima je društvo poverilo zadatak da to čine u svojstvu njegovih sudija", rekao je Avramović.
On je dodao da je 50 godina postojanja Ustavnog suda dovoljno za zaključak da je srpsko ustavno sudstvo ostavilo "dubok, u osnovi pozitivan trag u tkivu srpskog društvenog organizma".
"S dosta razloga možemo očekivati da će naše ustavne sudije i ustavno sudstvo stalno nastojati da se približavaju i idealu ostvarivanju teže dostižnog punog supstancijalnog koncpeta vladavine prava", zaključio je Avramović.
.jpg)
