Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Jun.2011, 11:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola veka od smrti Karla Gustava Junga

BEOGRAD -

Danas se navršava tačno pola veka od smrti švajcarskog psihijatra Karla Gustava Junga, tvorca analitičke psihologije i jednog od najoriginalnijih mislilaca 20. veka.

Jung je rođen u Kesvilu u Švajcarskoj 26. juna 1875. godine u porodici protestantskog sveštenika. Kao mladić počinje da se zanima za filozofiju i teologiju. Završava medicinu 1902. u Bazelu i opredeljuje se za specijalizaciju psihijatrije.

Već u 25. godini postao je asistent svetski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << poznatog psihijatra Eugena Blojlera, na njegovoj klinici za mentalne bolesti Burghelcli u Cirihu. Rad sa njim značajno će uticati na Jungovu spoznaju kompleksnosti čovekovog svesnog i nesvesnog.

U 27. godini je doktorirao a u 30. postaje docent Ciriškog univerziteta. Ženi se 1903. godine Emom Raušenbah sa kojom je imao petoro dece i koja mu je bila saradnica do kraja života.

Godine 1907. upoznaje Sigmunda Frojda. Njihov prvi susret protekao je u razgovoru koji je trajao punih 13 sati.

Frojd se nadao da će u mladom Jungu naći svog idealnog naslednika, što se nije desilo, jer mu je učenik okrenuo leđa već 1912. ne mogavši da prihvati njegovu tezu da je koren svake neuroze u seksualnosti.

Jung ubrzo počinje sa pionirskim istraživanjima na polju analitičke psihologije, pokušavajući da razreši nedoumice Frojdove psihoanalize.

Prema tvrdnjama Junga, čovek je kompleksno biće seksualno i religijsko, nagonsko i duhovno, svesno i nesvesno, racionalno i iracionalno.

Ličnost je određena prošlim zbivanjima, kao i planiranjem budućnosti. Ona se razvija tokom čitavog života, ali je Jung posebnu pažnju posvetio duhovnom razvoju u drugoj polovini života.

Za njega libido ne predstavlja samo seksualnu, već celokupnu psihičku, pa čak i životnu energiju.

Jung je na osnovu orijentacije libida zasnovao tipologiju ličnosti u kojoj se razlikuju dva osnovna tipa: ekstrovertni i introvertni.

Bavio se i arhetipovima kao i kolektivno nesvesnim (sveljudsko iskustvo koje se prenosi sa kolena na kolena).

Osmislio je i formulisao nove tehnike psihoterapije koje imaju za cilj vraćanje čoveka njegovom vlastitom neponovljivom mitu, odnosno mestu pod skrivenim suncem kolektivnog nesvesnog, mestu koje je ljudskom biću dostupno u snovima i mašti.

Junga su njegovi kritičari često etiketirali kao prikrivenog verskog dogmatika i alhemičara čije se tvrdnje ne mogu dokazati. Njegovo delo je, međutim, snažno uticalo ne samo na psihijatriju i psihoterapiju, već i na književnost i religiju.

Zadirao je u mnoge oblasti tako da je čak odbacio mogućnost posete vanzemaljaca, tumačeći pojavu letečih tanjira kao posebno stanje ljudskog duha. Bio je veoma posvećen mason, a bavio se alhemijom.

Na ulazu u njegovu kuću, a potom na njegovom grobu ispisana je latinska izreka: "Prizvan ili neprizvani, Bog je uvek tu".

Jungova značajna dela su "Psihologija nesvesnog" (1912, u ponovljenom izdanju Simboli transformacije), "Psihološki tipovi" (1921), "Psihologija i religija" (1938), "Uspomene, snovi i razmišljanja" (1962).

Umro je 6. juna 1961. u Kišhnetu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...