Izvor: RTS, 24.Nov.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka od smrti Isidore Sekulić
U Galeriji Atrijum Biblioteke grada Beograda je otvorena studijska izložba posvećena životu i stvaralaštvu prve žene člana Srpske akademije nauka i umetnosti Isidore Sekulić (1877-1958), organizovana povodom pola veka od njene smrti.
Saputnici, (1913) - pripovedna vrsta intimnog dnevnika, Pisma iz Norveške (1914) - putopis, Đakon Bogorodičine crkve (1920) - roman, Analitički trenuci i Teme (1941) - eseji, Knjiga duboke odanosti Njegošu (1951), Govor i jezik kulturna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smotra naroda (1956).
Izložbu koju je pripremila bibliotekar-savetnik Olga Krasić Marjanović, otvorio je predsednik i osnivač Udruženja "Isidora Sekulić" , pesnik i esejista dr Mirko Magarašević.
U besedi naslovljenoj "Isidora Sekulić juče i danas", sin njenog ličnog lekara je istakao da je Isidorino delo stvarano u rasponu od šest burnih decenija koje su bile strašne i prelomne, ne samo za srpski narod, već i za Evropu, "primer i uzor najveće duhovne radoznalosti u srpskoj književnosti 20. veka.
Po njegovoj oceni, Sekulićeva je širinom i lucidnošću svoga dela širom otvorila složenost njene i naše savremenosti i zato je ono nužno ostalo veoma aktuelno a ostaće to i sutra generacijama koje dolaze.
On je naglasio rad Sekulićeve kao književnog kritičara i analitičara, čemu je pristupala "sa monaškom posvećenošću kao tumač i kao pisac".
Magarašević je kazao da je ona u svim lucidnim reagovanjima na mnoge knjige, povode i prevode, pokazala individualnu snagu i raspon evropskog intelekta.
Glumica Ksenija Jovanović je pročitala odlomke iz Isidorinih pisama a zatim je brojna publika imala priliku da čuje snimak govora u kome se književnica obratila mladim stvaraocima putem Radio Beograda neposredno pre smrti.
Izložba koja se može pogledati do 9. decembra je plod tesne saradnje autora sa mnogim kulturnim institucijama u Srbiji u kojima se čuvaju rukopisi, prepiska, lični predmeti, biblioteka, fotografije Isidore Sekulić.
Izložbu koju je pripremila bibliotekar-savetnik Olga Krasić Marjanović, otvorio je predsednik i osnivač Udruženja "Isidora Sekulić" , pesnik i esejista dr Mirko Magarašević.
U besedi naslovljenoj "Isidora Sekulić juče i danas", sin njenog ličnog lekara je istakao da je Isidorino delo stvarano u rasponu od šest burnih decenija koje su bile strašne i prelomne, ne samo za srpski narod, već i za Evropu, "primer i uzor najveće duhovne radoznalosti u srpskoj književnosti 20. veka.
Po njegovoj oceni, Sekulićeva je širinom i lucidnošću svoga dela širom otvorila složenost njene i naše savremenosti i zato je ono nužno ostalo veoma aktuelno a ostaće to i sutra generacijama koje dolaze.
On je naglasio rad Sekulićeve kao književnog kritičara i analitičara, čemu je pristupala "sa monaškom posvećenošću kao tumač i kao pisac".
Magarašević je kazao da je ona u svim lucidnim reagovanjima na mnoge knjige, povode i prevode, pokazala individualnu snagu i raspon evropskog intelekta.
Glumica Ksenija Jovanović je pročitala odlomke iz Isidorinih pisama a zatim je brojna publika imala priliku da čuje snimak govora u kome se književnica obratila mladim stvaraocima putem Radio Beograda neposredno pre smrti.
Izložba koja se može pogledati do 9. decembra je plod tesne saradnje autora sa mnogim kulturnim institucijama u Srbiji u kojima se čuvaju rukopisi, prepiska, lični predmeti, biblioteka, fotografije Isidore Sekulić.
Najobrazovanija Srpkinja svoga vremena.
Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u bačkom selu Mošorinu kod Žablja.
Školovala se u Novom Sadu (viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica.
Posvećena lepoti smislene reči književnica Isidora Sekulić, stekla je uvaženje kao najobrazovanija i najumnija Srpkinja svoga vremena.
Isidora Sekulić je kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela ponirala u samu suštinu srpskog narodnog govora i njegovog umetničkog izraza.
Bila je znalac više jezika i poznavalac mnogih kultura i područja umetničkog izražavanja, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda.
Otišla je u penziju 1931. godine. Izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939. godine, a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950. godine.
Umrla je 1958. godine u Beogradu.
