Izvor: RTS, 02.Jul.2011, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka od smrti Hemingveja
Tačno pedeset godina prošlo je od tragične smrti Ernesta Hemingveja. Sedam romana, šest zbirki kratkih priča, četiri žene, alkohola dovoljno da se više puta napuni njegov voljeni brod "Pilar", bezbroj tuča, kafanskih priča, lovačkih avantura ostaje da posvedoči o jednom od velikana svetske književnosti.
Velikan svetske književnosti Ernest Hemingvej, koji je bio oličenje hrabrosti, snage i hedonizma, pre tačno pola veka u 61. godini, stavio je pušku u usta, povukao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << obarač i prekratio sebi život.
Ovaj bokser, alkoholičar, raspusnik, lovac i nadasve veliki pisac, napisao je neka od najboljih proznih dela na engleskom jeziku.
Njegove kratke, britke, precizne rečenice o vojnicima, ljubavnicima, lovcima, hrabrosti, strahu i smrti, donele su mu najveće svetsko književno priznanje - Nobelovu nagradu.
Hemingvej je tokom života napisao sedam romana, šest zbirki kratkih priča i dve knjige memoara. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.
Kao reporter otišao je 1937. godine da izveštava o Španskom građanskom ratu, a utisci i emocije koje je poneo sa Pirinejskog poluostrva inspirisali su ga da napiše čuveni roman "Za kim zvona zvone".
Prilikom savezničkog iskrcavanja u Normandiji 1944. godine priključio se američkim vojnicima, sa kojima je u Francuskoj ostao do kraja rata.
Veliki hedonista, pun života, više puta je izjavljivao da ne žali za vremenom koje je, umesto da radi, proveo pucajući na lavove, loveći nacističke podmornice, pijući, jureći za ženama ili pričajući priče po barovima.
Kada se Hemingvej ubio, mnogi su se zapitali kako je čovek koji je hrabrost definisao kao "plemenitost pod pritiskom" mogao da puca u sebe.
Proteklih 50 godina, razlozi za to deluju sve manje misteriozni, kad se ima u vidu da je sklonost ka samoubistvu često nasledna. Naime, Hemingvejev otac se, takođe, ubio i to pištoljem koji je poneo iz Građanskog rata.
Hemingvej je previše pio i nije mogao da prestane. Bavio se boksom, tukao se po kafanama i često bivao povređen u saobraćajnim ili avionskim nesrećama. Patio je od glavobolja, nesanice i depresije. Počeo je da čuje glasove i da mu se priviđaju stvari.
U januaru 1961. godine rekao je svojoj supruzi Meri da više ne može da napiše ni jednu jedinu dobru rečenicu. Nakon toga izvršio je samoubistvo.
