Izvor: Blic, 16.Avg.2009, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola veka među pticama
Način sporazumevanja, sklonosti, navike i svakojake ćudi ptica Vujadin Bosančić iz Bardače kod Srpca bolje poznaje nego kod ljudi. U dvorištu se šepuri 70 golubova, desetak pitomih grlica, jato morskih kokošaka, gusaka, divljih pataka...
„Sve mi možete uzeti, samo ptice ni za šta ne dajem... Kada ih posmatram, svaki umor od njivskih poslova me brzo prođe. Oni su moja zabava od detinjstva", kaže Vujadin, koji je zahvaljujući golubovima upoznao mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudi i krajeva, okitio se nagradama na takmičenjima, uspešno ukrstio različite pasmine.
Njegova supruga Grozda podseća da je nedavno veterinar krenuo na tavan sumnjajući u ptičiji grip, na šta je Vujadin pripretio:
„Gore se možeš popeti ali, ukoliko golubovima učiniš kakvu štetu, moraćeš skakati", odbrusio je Vujadin i odbio veterinara.
Često poklanja i razmenjuje golubove, neki mu i sami nenadano doleću i ostaju.
„Jedan pismonoša mi se vratio posle četiri godine. Imam golubicu koja je doletela odnekud iz Evrope i ostala na mom tavanu. Sigurno je terana ljubavnim nagonom jer kod mene to najbolje cveta. Ovde se mazi ko s kim stigne, a ja to obilato podržavam", hvali se naš sagovornik tražeći potvrdu od supruge Grozde koja mu ne ostaje dužna.
„Vujo guče bolje nego bilo koji golub, on zna ko se s kim pari, ko koga vara, zavodi, sve on to prati... Sa tavana dobro vidi i žene koje prolaze pored kuće. Đavo je on, da me davno nije prevario, nagovorio da se za njega udam iz srednje škole, sada bih bila gospođa, a ne seljanka u štali. A nije imao ništa, samo on i golub", šaljivo primećuje Grozda, na čemu joj Vujo ne zamera niti priču osporava.
On iznosi svoju teoriju po kojoj se sve divlje životinje mogu pripitomiti i biti u službi čoveka. Letos je ulovio jastreba, smrtnog neprijatelja golubova kojega je posebnim tretmanom naučio da bude s njima u istom kavezu, a potom trampio za pet pari golubova.
Psa nemačkog ovčara naučio je da ide u lov s njim, što je jedinstven primer: „Ljudi mi kažu, gde si tolikog psa poveo u lov, ne ume on da tera zečeve i fazane, ali kod mene to može. Još je vredniji jer trči i ćuti, lovinu hvata, a lovce razgoni", priča Vujadin.
Sprijateljio se i s lovcima iz Italije kojima, posle neuspešnog lova da bi izbegli bruku i sramotu, redovno daje priliku da u njegovom kokošinjcu love divlje patke.
Posle lova, misije u golubarniku i pernatih avantura, redovno odlazi u ribolov na obližnjim jezerima. U tome mu je najverniji pratilac unuk Dragan o kojem deda ima samo pohvale.
„Učim ga da lovi ribu, da uživa posmatrajući ptice, da obavezno gleda devojčice, da ide kuda hoće, a nikome ne polaže račune... Zbog škole i učenja da se ne sekira, da ide na prela i igranke, da ne dolazi kući pre svitanja, obavezno svira i peva i nikoga ne sluša, jedino mene, svoga vrlog đeda... Za sada, sve ide po mome planu, ako Dragančeta, moga goluba, drugi ne uzmu pod svoje i skrenu sa pravoga bećarskoga puta", raportira Vujo, a unuk ga ushićeno sluša i svaku reč svojski odobrava.
.jpg)
