Izvor: B92, 02.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola godine bez skupštine
Beotrad -- Više od pola godine u Skupštini Srbije potpuno je zamrla zakonodavna aktivnost iako mnogi zakoni čekaju na donošenje.
Za manje od dve nedelje ističe rok za formiranje vlade, a ukoliko do dogovora stranaka o vladi ne dođe, građani će ponovo izaći na birališta. Parlament je od kraja septembra prošle godine do sada održao samo četiri sednice, na kojima je usvojen i proglašen Ustav Srbije, omogućen pritvor za zamenika republičkog javnog tužioca, potvrđeni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mandati novim poslanicima i doneta Rezolucija o Kosovu i Metohiji.
Zastoj u radu Skupštine usledio je zbog održavanja referenduma o potvrđivanju novog ustava (28. i 29. oktobra prošle godine), a zatim i zbog parlamentarnih izbora 21. januara ove godine.
Mandati novih poslanika verifikovani su 14. februara, čime je, prema Ustavu, parlament konstituisan, ali je sednica prekinuta pre izbora predsednika, potpredsednika i radnih tela.
U odsustvu stranačkog dogovora ko bi mogao da predsedava i zakazuje sednice, parlament još nije razmatrao izveštaj pregovaračkog tima o toku pregovora i planu Martija Ahtisarija za budući status Kosova i Metohije, iako je ta obaveza predviđena poslednjom rezolucijom koju je parlament usvojio, dok vladina uredba o produžetku privremenog finansiranje zahteva izmenu Zakona o budžetskom sistemu.
U skupštinsku proceduru su, posle okončanja procesa u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, upućena tri stranačka predloga deklaracija o Srebrenici i osudi ratnih zločina, o kojima parlament, takođe, treba da se izjasni.
Prema Zakonu za sprovođenje Ustava, poslanici bi na prvoj sednici, posle izbora predsednika, potpredsednika i skupštinskih i radnih tela i imenovanja sekretara, trebalo da usvoje izmene zakona o ministarstvima, kojima bi Srbija i zvanično preuzela ministarstva odbrane i inostranih poslova, a potom sledi izbor vlade.
Novoizabrani sastav skupštine treba u toku prvog zasedanja, nakon izbora vlade, da sa Ustavom uskladi i zakone kojima se uređuju zaštitnik građana, pravo na obaveštenost, da izabere zaštitnika, organ nadležan za ostvarivanja prava građana na obaveštenost, guvernera Narodne banke Srbije i organe Državne revizorske institucije.
Izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda, koji već duže vremena ne funkcioniše, treba da se obavi najkasnije do kraja prvog redovnog zasedanja koje ističe krajem maja.
Ako se tome doda i oko 70 zakona i akata koji su u proceduri ostali iz prošlog saziva, donošenje budžeta za ovu godinu i svih pratećih zakona, kao i usklađivanje zakona sa evropskim standardima, novi parlament treba dobro da se potrudi kako bi nadoknadio propušteno vreme.
