Izvor: B92, 13.Okt.2013, 16:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola glasača neopredeljeno
Beograd -- Istraživanja javnog mnjenja između izbora pokazuje da je 40-50 odsto građana neopredeljeno i da će samo oko 20 odsto od njih ipak odlučiti da glasa.
To pokazuju i poslednji parlamentarni izbori na koje je izašlo oko 58 odsto birača, dok je na predsedničke izašlo oko 46 odsto glasača. Zašto između izbora ima toliko neopredeljenih i kako se oni na izborima raspoređuju, pitali smo naše sagovornike.
Srđan Bogosavljević, iz Ipsos Strateškog marketinga, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaže da broj opredeljenih birača uvek i svuda pada kada nema izbora i izborne kampanje.
"Kod nas dodatnu konfuziju izaziva birački spisak od, na primer 6,6 miliona, koji varira i u koji su upisani mnogi koji žive van Srbije a imaju u srpskom pasošu srpsku adresu, a na primer u austrijskom austrijsku adresu. Srbija ima svega 7,2 miliona stanovnika i kada god se pređe broj od četiri miliona izašlih na izbore to je velika participacija, od više od 75 odsto u odnosu na realno raspoložive birače, a svega 60 odsto u odnosu na upisane birače. Upravo zbog te specifičnosti volim da pričam o izlaznosti na izbore u apsolutnim brojevima – a to je da je sada opredeljeno više od 2,5 miliona birača, a da se može očekivati da se opredeli još oko milion birača. Na parlamentarnim izborima je obično više od 3,7 miliona, ali retko znatno više od četiri miliona. Sve u svemu, Srbija ne odskače mnogo od Evrope u pogledu načina kako građani gledaju na stranke”, kaže Bogosavljević.
Bogosavljević kaže da se neopredeljeni obično opredeljuju proporcionalno prema već opredeljenim, ali da kod nas već jako značajnu ulogu ima izborna kampanja i poverenje u ono što se u kampanjama priča.
"Ima mnogo primera kada su neke stranke i kod nas i u svetu dobijale i kada su gubile u kampanji. Obično veliku ulogu igra i motivisanje onih koji nisu preterano zainteresovani za politiku da izađu na izbore, jer bar milion građana Srbije se nikada nisu pojavili na izborima”, navodi Bogosavljević.
Đorđe Vuković iz Cesida kaže da po broju neopredeljenih birača Srbija nije specifična. „U Bugarskoj je veća neopredeljenost. Ljudi se ne opredeljuju kada nemaju svoju stranku ili kada nisu motivisani, ali se ne odlučuju na izborima za koga će glasati već pre toga. U Srbiji ta neodlučnost nije tako spektakularna i ona ide od 30 do 60 odsto. Čvrste pristalice postoje u velikom broju, a za izlazak na izbore važna je motivacija.”
Vuković kaže da nema pravilnosti kako se raspoređuju neopredeljeni na izborima.
"Ni istraživanja to ne mogu da potvrde. Čak i kada istražite, i kada je za neke sigurno kako će glasati, desi se da ne izađu jer ih nešto demotiviše. Ali, ljudi najčešće ne žele da govore o tome. Izlaznost zavisi i od uspeha kampanje, mada se teško menja stranka za koju je birač već opredeljen. Na izborima 2008. godine DS je osvojio deset odsto više glasova od SRS, a mislili smo da će radikali pobediti. Izgleda je ’Fijat’ tada pomrsio račune”, kaže Vuković.
Vuković kaže da je ovo dosta komlikovano jer se radi o ljudskim glavama.
"Teško je znati kako misli četiri-pet miliona ljudi. Odstupanja su normalna i očekivana. Na primer, u Bugarskoj su ljudi ’lutali’ i na kraju su bivšeg prestolonaslednika birali za premijera. Hrvatska je stabilnija, praktično dvopartijska scena, a mi smo bliže njima nego Bugarima. Potrebno je 50–60 godina da se stabilizuje politička scena, i na Zapadu je bilo potrebno dosta vremena. U lomovima kakve smo mi imali teško se stabilizuje politička scena i stranke”, navodi Vuković.
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da u Srbiji ima više razloga za neopredeljenost, a to su razočaranost politikom i uverenja da političari gledaju svoj interes, da su demagozi i tribuni.
"Ljudi misle da političari jedno govore u kampanji, a drugo posle izbora i da ne vode računa o javnom interesu. Pred leto je Cesid uradio istraživanje iz koga se videlo da je samo 13 odsto građana znalo ko je njihov poslanik. Uz sve ovo, naši građani su i politički neobrazovani”, kaže Stojiljković.
Stojiljković objašnjava da se između izbora identifikuje polovina birača, a druga polovina je ili apolitična ili su apstinenti.
"Između izbora se vidi koliko su ljudi razočarani. Praktično sve stranke se ’biju’ za 20 odsto onih koji ne znaju za koga će glasati, ali će izaći na izbore. Ako opozicija nije borbena i vitalna, onda neki idu među apstinente, a takvih je devedesetih godina bilo 90 odsto. Posle 2000. godine među apstinentima je bilo socijalista i radikala, a kasnije su se apstinenti ravnomerno raspoređivali. Danas, na primer, nije popularno glasati protiv SNS-a. S druge strane, deo birača DS-a beži, čak i intelektualci, što se pokazalo na lokalnim izborima, na kojima naprednjaci koriste svu artiljeriju. Trebalo bi sada srušiti trend da DS gubi”, kaže Stojiljković.
