Izvor: Blic, 15.Avg.2010, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokornost rađa tiraniju
Verske zabrane i građanske tekovine - Države koje se povlače pred verskim fundamentalizmom čine neoprostivu grešku. Ma kakvi bili povodi za to, neodlučnost i mlitavost, strah od odmazde ili neki drugi razlog zaodenut visokoparnom odorom višeg državnog interesa, upravljači nemaju prava da poništavaju tekovine koje su osvojene viševekovnom borbom za građanske slobode. Među njima je svakako posebno važna sloboda izražavanja.
Zbog čega bi se ta, možda i najznačajnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << demokratska tekovina, ukidala ili prenebregavala samo zato što njeno upražnjavanje vređa fundamentalističku isključivost. Celokupno istorijsko iskustvo, najzad, svedoči da popuštanje pred ucenama ne zaustavlja totalitarizam, u ovom slučaju verski, već samo jača njegove apetite.
Vreme Kanta i vreme sadašnje - Tomas de Kvinsi piše da su Emanuela Kanta na poslednji put ispratili svi crkveni i državni velikodostojnici ne samo iz Kenisberga, nego iz najudaljenih krajeva Pruske. U beskrajnoj povorci, kaže on, hiljade ljudi je koračalo za kovčegom preminulog filozofa. „Nakon opela, praćenog svekolikim izrazima opštenarodnog poštovanja prema pokojniku, izveden je velelepan muzički rekvijem", piše De Kvinsi. Zbog čega sve to pominjemo? Samo zbog toga da se, kada već poredimo različita vremena, upitamo koliko danas ljudi ispraća filozofe na poslednji put? I sa kakvim počastima?
Dve strane medalje - Da bi se u nekoj naciji pojavio diktator, potrebno je da ima narod koji će ga trpeti. To isto se može reći i za okrutnog i nepravičnog poslodavca. Za njegovo postojanje su makar delom odgovorni poslušni i pokorni radnici. Ni najlicemerniji i najlažljiviji političari ne bi, najzad, opstali bez birača. Oni su ti koji za njih glasaju.
