Izvor: B92, 16.Sep.2019, 13:37

Poklonila sam DNK - mogu li da je dobijem nazad

Poklonila sam DNK - mogu li da je dobijem nazad

Zašto ljudi prodaju gene privatnim kompanijama?

Nedavno sam pljunula u činiju i poslala pljuvačku u koverti na analizu.

Sve više ljudi voljno ustupa DNK korporacijama u zamenu za informacije o poreklu ili zdravstvenom stanju.

Zašto smo spremni na tu razmenu najintimnijih podataka i šta dobijamo zauzvrat?

Procenjuje se da je ove godine 26 miliona ljudi podelilo DNK sa jednom od četiri vodeće baze podataka - Ancestry, 23andMe, MyHeritage >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i Gene by Gene.

Kompanija 23andMe je 2016. godine počela da pristup anonimnim podacima prodaje proizvođačima lekova - sarađuje sa više od 13 farmakoloških firmi.

Kompanija Genentech je navodno platila deset miliona dolara da bi njeni zaposleni bacili pogled na gene ljudi sa Parkinsonovom bolešću, dok je firma GlaxoSmithKline navodno platila 300 miliona dolara za pristup čitavoj bazi podataka.

Iz firme 23andMe za BBC kažu da 80 odsto mušterija odlučuje da pristane na istraživački program, kao i da mogu da ga napuste kad god to požele.

Ali Tim Kolfild, direktor za istraživanja na Institutu za zdravstveno pravo pri Univerzitetu u Alberti, nije baš siguran da ljudi shvataju na šta tačno pristaju kad odgovore na obimne upitnike o zdravlju i nasleđu.

"Ljudi moraju pažljivo da pročitaju izjave o privatnosti, zato što te firme često ulaze u partnerske sporazume sa farmaceutskom industrijom i ljudi treba da budu svesni da se te stvari dešavaju", rekao je on za BBC.

Iako većina firmi - uključujući i 23andMe - daje korisnicima mogućnost da u svako doba povuku pristanak na korišćenje njihovih genetskih informacija, to u praksi može da bude komplikovano.

Doktor Emilijano Kristofaro, šef grupe za istraživanje bezbednosti informacija na Univerzitetu londonskog koledža (UCL) kaže da firme poput 23andMe i AncestryDNA ne vode uvek računa o najboljim interesima korisnika.

"Kad doniramo tradicionalne podatke kompanijama, to je naša odluka, ali kod genetskih podataka vaša odluka tiče se i vaše bliske rodbine. A mi ne znamo šta ti podaci stvarno sadrže. Svakog meseca saznajemo nešto novo o podacima iz genoma i možda ovo nije osetljivo pitanje sada, ali bi moglo da bude u budućnosti."

Džojs Harper, profesorka na UCL-ovom Institutu za zdravlje žena, upotrebila je dve od ovih baza podataka da izradi vlastito porodično stablo. Ali ona postavlja pitanje da li je ubacivanje informacija u bazu podataka sa DNK da bi se "otkrila rodbina" u skladu sa GDPR-om (Opštom uredbom o zaštiti podataka).

"Oni koji su ubacili DNK u banku, pristali su da se nađu u toj bazi podataka. Onda oni izgrade vlastito porodično stablo na osnovu informacija o rodbini koja taj pristanak nije dala", kaže ona.

Nju brine i narušavanje privatnosti podataka, mada nije sasvim sigurna kakvu štetu bi hakeri mogli da naprave s informacijama o nečijem DNK.

Sekvenciranje genoma opšte populacije unapredilo bi dijagnozu i lečenje čitavog dijapazona bolesti, ali to postavlja i određena pitanja, upozorava ova profesorka.

Tim Kolfild misli da informacije o zdravlju koje je dobio nisu bile od neke posebne pomoći.

"Na testu koji sam uradio, ustanovljeno je da posedujem rizik od dobijanja raka debelog creva, a savetovano mi je da ne pušim, da više vežbam i umereno pijem alkohol. Nije mi bio potreban genetski test da mi to kaže.

"Uz ove testove dobijate i obećanje da ćete dobiti informacije koje će vam pomoći da život prilagodite informacijama, ali ne postoje dokazi koji bi potkrepili tvrdnju da ljudi menjaju ponašanje na osnovu saznanja o faktorima rizika."

Iz kompanije 23andMe za BBC kažu da je polovina ispitanika "počela da razmišlja, planira ili unosi izmene u ishranu" mesec dana nakon testiranja.

"Često čujemo od klijenata da su ih rezultati koje su dobili crno na belo, motivisali da promene način života. Promena ponašanja nije laka, ali mi se nadamo da ćemo nastaviti da unapređujemo situaciju u vezi s ovom važnom temom", rekli su iz firme.

Neki dovode u pitanje i tačnost informacija o nasleđu do kojih se dolazi na osnovu DNK testova.

Jednojajčane trojke - Nikol, Erika i Džaslin Dam - poslale su DNK na analizu 2017. godine, a rezultate su objavile uživo na američkoj televiziji. Iako jednojajčani blizanci imaju 100 odsto iste gene, jednoj je rečeno da 11 odsto njenih gena pokazuje da ima francusko i nemačko poreklo, drugoj 18 odsto, trećoj 22.3 odsto.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






 Povezane vesti

Poklonila sam DNK - mogu li da je dobijem nazad

Izvor: Radio 021, 16.Sep.2019

Zašto ljudi prodaju gene privatnim kompanijama?..Getty ImagesSve više ljudi radi kućne DNK testove..Nedavno sam pljunula u činiju i poslala pljuvačku u koverti na analizu...Sve više ljudi voljno ustupa DNK korporacijama u zamenu za informacije o poreklu ili zdravstvenom stanju...Zašto smo spremni...

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.