Izvor: B92, 11.Jan.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pojedeno" 37 milijardi evra
Beograd -- Od donacija, inostranih kredita, privatizacije i direktnih stranih investicija od 2000. do danas u Srbiju slilo se 37 milijardi evra, pišu Večernje novosti.
Prema gruboj računici, za taj novac može da se izgradi čak 308 "mostova-žirafa" (vrednost mosta koji je počeo da se gradi preko Ade ciganlije procenjena je na 120 miliona evra), piše list. Da je bar 10 milijardi evra uloženo u železnicu, Srbijom bi danas krstarili vozovi brzinom od 200 na sat. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Za 37 milijardi evra mogli smo da imamo i više od 30 linija metroa u Beogradu, piše list.
Drumski i železnički Koridor 10, kao i beogradski metro, upravo su tri prioriteta koja je postavio i Nacionalni savet za infrastrukturu. Vlast je još jednom obećala građanima da će ovoga puta zaista prionuti na posao i konačno završiti projekte koji su stari i po nekoliko decenija.
Ako nijedan kapitalni projekat nije priveden kraju od para koje su ušle u Srbiju u proteklih osam godina, gde su milijarde završile?
Ekonomisti sa kojima su "Novosti" razgovarale, na ovo pitanje daju isti odgovor: sve je otišlo u potrošnju.
"Novac je najvećim delom utrošila država, plasirajući ga u penzije, velika socijalna davanja, konstantna povećanja plata proteklih godina, a koja nisu bila u skladu sa privrednim rastom”, kaže ekonomista Danijel Cvjetićanin.
"Zato smo danas, i bez ekonomske krize, u velikom problemu. Novac je mogao pametnije da se iskoristi. Svaki evro trebalo je da ide samo u dva pravca - u saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Umesto toga, neracionalno smo trošili, zbog čega deficit od 2000. vrtoglavo raste i već je dostigao 11 milijardi dolara”, smatra on.
Prema podacima koje je "Novostima" dostavila Narodna banka Srbije, bar što se tiče para iz kredita, država ih je potrošila i na programe za reformu privrede i jačanje platne i makroekonomske pozicije zemlje, rekonstrukciju elektromreže, lokalnu samoupravu, razvoj malih i srednjih preduzeća, rekonstrukciju škola, bolnica, carinske uprave, sanaciju poplavljenih područja, klizišta, izgradnju stanova za socijalno ugrožene kategorije stanovništva, reformu penzijskog sistema...
Sve to, tvrde ekonomisti, samo je mali deo od 37 milijardi evra koliko je ušlo u Srbiju.
Sagovornici lista kažu da će, bar u bliskoj budućnosti, biti teško utvrditi na šta je ostatak para potrošen.
Veliki prihod Srbija je imala i od prodaje društvenih preduzeća.
Prema evidenciji Agencije za privatizaciju, do novembra 2008. prodato je 1.763 firmi i inkasirano 2,3 milijarde evra.
U ovu brojku nisu uključeni prihodi ostvareni prodajom na tržištu kapitala iz stečaja.
Još oko 800 preduzeća čeka na privatizaciju, ali je teško proceniti koliko može da se inkasira od prodaje ovih preduzeća.
Profesor Jovan Ranković, ekonomista, kaže da je sav novac od privatizacije otišao u republičku kasu, gde mu se "gubi svaki trag".
"To je loš potez države, jer taj novac je morao da bude iskorišćen za pokretanje privrede. Umesto toga, on je trošen za druge namene, a gubici su se akumulirali. Tako danas samo privreda duguje 18 milijardi evra. I država je u velikom 'minusu’, a više nema šta da proda kako bi zapušila rupe”, naveo je Ranković.
