Izvor: Blic, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohvala odborima
Grad je u ustanovama kulture umesto saveta imenovao odbore sa mandatom od četiri godine. Taj čin je konačni oproštaj od socijalističke samoupravne prakse kolektivnog rukovođenja.
Najpre su kandidati i izabranici bili propušteni kroz uveličavajuće staklo političke i stručne paske, a onda su, sa rukama u džepovima, mirne savesti, imenovane silne instance spoljašnje i unutrašnje kontrole - saveti, upravni odbori, komisije... To se tada i sada parodira konstatacijom da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su se čistačice mešale u repertoare teatara i festivala. Ja to, istini za volju, dok sam stajao na čelu pozorišta, nisam doživeo. Primetio sam da su čistačice volele glumce i predstave, ali su uglavnom, ipak, pre svega vodile računa o čistoći kancelarija i šire, čak i kad su bile izabrane u neki „organ".
Odbori su imenovani uz zvanično tumačenje da je njihova dužnost da prihvate opšte programske principe u celini i u određenim periodima. Dakle, nema čitanja svake drame koja se predlaže, nema glasanja o svakom pojedinačnom koncertu, predstavi, izložbi. Ali ima rasprave na kraju sezone ili festivala o tome da li su programske smernice uspešno primenjeni u praksi. Odbor donosi finansijski plan i prihvata njegovu realizaciju. Dakle, afirmiše se sloboda akcije imenovanog rukovodstva kulturnih i umetničkih ustanova i samim tim povećava odgovornost. Baš zvuči egzistencijalistički.
Ovih dana smo imali prvi sastanak odbora Bitefa i baš je bilo kul. Sastav odbora je mali (petoro, većina dama), ali odabran. I iz raznih sfera javnog života. Ljudi raznih profila, obrazovanja, a svi dobronamerni. Ima uslova da se radi kako valja i, što je u umetnosti važno, sa zadovoljstvom. Jednom mi je Slobodan Mašić rekao da u umetnosti čovek treba da se nečim bavi samo dok to pruža zadovoljstvo, a nije kuluk i rutina. Jednostavno, a tačno!
