Izvor: Blic, 12.Jan.2011, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohvala komšijske gluposti
U rubrici Među nama u „Politici“ štampan je napis Dragoljuba Zbiljića, predsednika izvršnog odbora Udruženja „Ćirilica“, povodom izlaska izmenjenog i dopunjenog Pravopisa srpskog jezika (Matica srpska, 2010). On protestuje što se Pravopis, navodno, opredelio da se srpski jezik piše dvoazbučno.
Skrećem pažnju na jasno iznet stav autora ovog Pravopisa koji u Predgovoru pišu: „Istinski redak suživot dvaju pisama za nas sa jedino prihvatljivim redosledom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << savladavanja i prioritetom upotrebe - ćirilica pa latinica - verujemo, ne može biti štetan po srpsku kulturu sve dotle dok ćirilica ne bi zaista bila egzistencijalno ugrožena."
Pravopis je mudro prihvatio izvanrednu, izuzetnu i za nas u nekoj oblasti retku prednost Srba nad drugim narodima (osim u ovom slučaju građana BiH, Crnogoraca, a u praksi i Makedonaca) da se bez teškoća služe sa oba pisma.
Dragoljub Zbiljić se stavlja na stranu Hrvata. Hvali ih što su strogo primenili ustav, te je latinica jedino zvanično pismo. I kod nas u Ustavu piše: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo", ali u Hrvatskoj je u praksi, osim u školama sa srpskim učenicima, ukinuto učenje ćirilice, te su svoje mlađe, i verovatno sve buduće generacije, lišili neprocenjive mogućnosti da čitaju obimnu literaturu koja samo postoji na ćirilici.
Zbiljić, koji se ironičnom igrom slučaja preziva po hrvatskoj reči zbilja, a ne po srpskoj stvarnost, pledira da se to isto u „zbilji" dogodi i Srbima, što se, naravno, neće dogoditi jer je srpski narod, pored svih mana, katkad mudriji od loših savetodavaca u svojim redovima. A Ćirilov, iako se ne zove Latinović, brani latinicu!
Možda ćete se začuditi, ali kad bi ćirilica kod nas bila jednog dana zaista ugrožena, prvi bih se upisao u Udruženje „Ćirilica". Ima ironije i u činjenici da je protest protiv tretmana latinice u nas objavljen u ćiriličnoj „Politici", koju mlade generacije Hrvata više ne mogu da čitaju. U latiničnom „Blicu" mladi Hrvati mogu da pročitaju da govorim u korist njihove koristi, a ne štete. Kad je bilo štete od viška znanja!
