Izvor: Politika, 13.Apr.2013, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohlepa nije u modi
Naš je zadatak da otkrijemo kako vizuelna umetnost može da razotkrije i demistifikuje strah i inspiriše ljude da ga prevaziđu
Izložba „Search/Find/Like/Share – Mogućnosti vizuelnog pripovedanja” predstavljena u prostorijama Robne kuće „Beograd”, više u slici, manje u reči, baštini temu tranzicije. U sebi sažima suštinu poruke koju je Denis Elbers (1979), jedan od kustosa postavke, uputio u svom predavanju na konferenciji „(Grafički) Dizajner: Autor ili univerzalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnik – Obuka”. A rekao je: tranzicija je globalni fenomen, ne dešava se samo u Srbiji. Ovaj nezavisnikustos, urednik, pisacipredavač specijalizovanje zaoblastsavremenoggrafičkogdizajnainjegovogdruštvenogznačaja. Od 2004. godine svoju karijeru posvetio je preduzetništvu u kulturi. Kao organizator javnih nastupa Elbers kreira platforme za nove generacije dizajnera koje omogućavaju njihov dalji umetnički razvoj. Bijenalni Festival grafičkog dizajna u Bredi, u Holandiji, osnovao je 2007. godine.
Govorite o tranziciji kao o procesu koji se dešava svuda, i na istoku i na zapadu. Kažete da ona uvek boli. Da zahteva radikalne promene...
Ako uključite vesti videćete da se u svakom, bukvalno svakom delu sveta odvija neka vrsta tranzicije – klimatske, političke, ekonomske... Sve se to dešava istovremeno. I pokazuje da stari sistemi kojima smo oduvek verovali više ne važe. Izložba u Robnoj kući „Beograd” fokusirana je na tu temu. Narativi mladih stvaralaca bave se tranzicijom, govore o promeni. Promena je uvek teška, bilo u životu bilo u umetnosti, čak i u društvu kakvo je holandsko, koje je uvek smatrano progresivnim. Ali, mora da se desi da bismo krenuli napred.
Možda nas parališe strah?
Sigurno. Upravo tako. Mi smo svi, ma koliko otvoreni bili, u stvari konzervativni. I plaši nas budućnost. Baš će strah biti tema sledećeg bijenala u Bredi, koje će se održati 2014. godine. Tokom naših putovanja po svetu vizuelnog pripovedanja o tranziciji shvatili smo da je strah nešto što treba posebno istražiti. On može biti veliki pokretač, ali je i velika prepreka. Naš je zadatak da otkrijemo kako vizuelna umetnost može da ga razotkrije, demistifikuje i inspiriše ljude da ga prevaziđu.
Iza naslova postavke „Pohlepa nije u modi, saosećanje jeste”, koju ste takođe postavili u galeriji Artget KCB-a u sklopu ove konferencije, krije se 30 plakata, uglavnom perspektivnih holandskih dizajnera, inspirisanih pomenutim citatom primatologa Fransa de Vala.
De Val se u Americi bavio istraživanjem ponašanja majmuna. I ono što je otkrio sintetizovao je u rečenici koju smo mi iskoristili za naslov postavke. Ne možete živeti od pohlepe. Morate sarađivati sa drugima da biste opstali. Sa tim smo želeli da konfrontiramo publiku. Preko pedeset dizajnera na svoj način interpretiralo je poruku. Postavka se prvi put održavala u javnom prostoru, na jednom gradskom trgu i ljudi su bili veoma uključeni. Jedan rad ostao mi je u pamćenju. Bio je sastavljen od novčića od pet i deset centi, koji su poređani tako da speluju reč empatija. Ljudi su mogli da vade novčiće, jedan po jedan. Čim bi se neki izvadio, ispod novca bi se pojavila reč pohlepa. Tamo smo direktno merili količinu pohlepe i empatije.
Gde je mesto dizajna u procesu menjanja svesti?
Dizajn je svuda. Na početku procesa, bilo kakvog sistema. Uvek nešto osmišljavate, kreirate, razmenjujete sa drugima svoje misli – dizajnirate u širem smislu. Zato je naša uloga ozbiljna. Ne samo da radimo za velike kompanije, nego da se zapitamo da li su te kompanije svesne sveta u kojem egzistiraju, da li žele da mu doprinesu i kako mi u tome možemo da pomognemo. Da razmrsimo složene strukture našeg doba. Dizajneri i fotografi pružaju jasno viđenje sveta. Kratko. Bez dugog teksta, za koji ljudi u današnje vreme nemaju vremena. Njihovo vizuelno pripovedanje čini da publika postaje svesnija svoje okoline i ponašanja od ličnog do društvenog nivoa.
Da li je taj napredak moguć? Možda smo došli do trenutka kada je vreme velikih umetničkih dela i neprevaziđenih pojedinaca prošlo, da zapravo samo recikliramo već stvoreno?
Iako živimo i vremenu u kojem svi možemo vizuelno da komuniciramo mobilnim telefonima, ne mislim da više neće biti velikih umetničkih momenata. Uvek ima velikih otkrića, ali se dešavaju svaki dan pa nisu primećena. Istovremeno mislim da je vreme da shvatimo da je ključ u saradnji a ne u samostalnom uspehu. Onda je veliki napredak na svim poljima moguć. Nismo potpuno planetarno iscrpljeni. Još ima šta da se kaže i uradi.
Milica Dimitrijević
objavljeno: 14.04.2013
