Izvor: Blic, 13.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pohlepa i bezakonje čuvara zakona
Još se nije raščistila skorašnja afera u vezi sa ogromnim platama i bonusima u javnim preduzećima, a ovih dana je otkrivena još veća afera. Ona je u političkom, a naročito u pravnom i moralnom smislu znatno nadmašila prethodnu aferu, jer je reč o Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) koja sprovodi izbore i stara se o njihovoj zakonitosti. Najgore u svemu je to što su glavne „zvezde” ove afere jedan sudija Vrhovnog suda Srbije (do pre neku godinu bila je i predsednica toga suda) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i ministarka pravde, kao sadašnji predsednik, odnosno član RIK. Dakle, u pitanju su vrlo visoki javni, tačnije državni funkcioneri čiji glavni zadatak je upravo zaštita zakonitosti! A one su prihvatanjem kandidature i izborom od strane Narodne skupštine Srbije za članove RIK-a grubo prekršile Zakon o sudijama i Zakon o Vladi Republike Srbije koji im zabranjuju članstvo u RIK-u. U direktnom sukobu interesa, u smislu člana 4 Zakona o sukobu interesa u vršenju javnih funkcija, našle su se i supruga narodnog poslanika Z. Krasića i kćer narodne poslanice V. Radete - obe kao članovi RIK-a.
Kad je reč o moralnoj odgovornosti, u pitanju je velika pohlepa članova RIK-a u prethodnom mandatu, to jest njihova odluka da svoje redovne mesečne naknade (oko 60.000 dinara) dodatno enormno uvećavaju tako što su ih obračunavali po svakoj održanoj sednici RIK-a. Pri tome su „patentirali” originalan sistem, to jest zvanično su zapisnički prikazivali da su u vreme izbornih aktivnosti dnevno održavali po nekoliko, čak i do deset sednica! Tako su članovi RIK-a prošle godine, iako su bili intenzivno radno angažovani svega nekoliko meseci (uoči i za vreme izbora), pojedinačno zarađivali od dva do 2,7 miliona dinara. To je znatno više od godišnjeg iznosa plate sudije Vrhovnog suda Srbije, odnosno ministra. Time članovi RIK-a u formalnom smislu nisu kršili zakonske propise, jer je RIK-u prepušteno da samostalno određuje primanja svojih članova, što je jedinstven slučaj kad je reč o državnim organima. Zato bi trebalo primeniti isti princip kao u slučaju direktora aerodroma B. Krišta, to jest ostavka u RIK-u i vraćanje tzv. bonusa!
Pogledajmo sada u čemu se sastoji kršenje zakona od strane sudije Vrhovnog suda Srbije, Sonje Brkić. Zakon o sudijama (koji se primenjuje do 1. januara 2010. godine), u članu 27 sadrži sledeću odredbu: „Sudija ne može biti na dužnosti u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti član političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu”. U istom članu predviđen je samo jedan izuzetak, to jest da „sudija može bez ičijeg odobrenja da se bavi naučnom i stručnom delatnošću uz naknadu”. U konkretnom slučaju učinjene su dve grube povrede navedenog zakona. Naime, direktno i grubo je prekršena odredba o zabrani za sudije da budu na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, jer je osnovno zakonsko ovlašćenje RIK-a da sprovodi Zakon o izboru narodnih poslanika (član 34) i Zakon o izboru predsednika Republike (član 1). Grubo je prekršen i drugi, takođe bitan deo odredbi člana 27 Zakona o sudijama u kojem se sudijama zabranjuje da se bave „bilo kojim javnim i privatnim plaćenim poslom”. Da je posao u RIK-u plaćen i preplaćen, to je svima jasno. A isto toliko je jasno da je reč o „javnom plaćenom poslu”, jer je obavljen u državnom organu, ustanovljenom zakonom, čije članove imenuje Narodna skupština.
Kad je reč o sukobu interesa ministarke pravde Snežane Malović, u pravnom pogledu situacija je praktično istovetna kao u slučaju sudije Vrhovnog suda Srbije. Naime, članom 11 Zakona o Vladi Republike Srbije propisano je sledeće: „Član Vlade ne može biti na drugoj javnoj funkciji u državnom organu, organu autonomne pokrajine, opštine, grada Beograda”. U konkretnom slučaju, sasvim je nesporno da je funkcija člana RIK-a „javna funkcija u državnom organu”. Naime, RIK je poseban državni organ, ustanovljen zakonom radi obavljanja jedne od bitnih javnih, odnosno državnih funkcija, čije članove je imenovala Narodna skupština. Izborom za ministra (7. jul 2008), S. Malović je automatski ušla u zakonom izričito zabranjeni sukob interesa, koji se ponovio njenim izborom za člana novog RIK-a, 2. februara 2009. godine.
Kad je, pak, reč o predsednici RIK-a, koja je i sudija Vrhovnog suda Srbije, S. Brkić, njen „slučaj” je znatno teži. Naime, ona je kao dugogodišnji sudija, po prirodi svoga posla, bila dobro upoznata sa napred citiranom odredbom Zakona o sudijama, kojom se sudijama izričito zabranjuje da budu „na dužnosti u organima koji donose ili izvršavaju propise” i da se bave „bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom”. Osim toga, ona je još na početku prethodnog predsedničkog mandata u RIK-u (5. novembar 2007) bila zvanično upozorena od strane predsednice Vrhovnog suda Srbije, Vide Petrović Škero, na nespojivost te funkcije sa sudijskom funkcijom. Uz to, o ovom sukobu interesa predsednica Vrhovnog suda je zvanično obavestila predsednika Narodne skupštine, predsednika Republike i tadašnjeg ministra pravde, koji su očigledno to upozorenje samo „primili na znanje”. Međutim, S. Brkić je, verovatno zbog jakog partijskog zaleđa, ignorisala pomenuto službeno upozorenje predsednice Vrhovnog suda. I ne samo to, već je prihvatila da ponovo bude predložena i izabrana za predsednicu RIK-a, 2. februara 2009. godine! Zato su se stekli uslovi da se pokrene postupak za njeno razrešenje sa sudijske funkcije, jer je svojim postupcima pokazala da je nije dostojna.
Zbog pokazane neodgovornosti članova RIK-a, ali i zbog neodgovornog odnosa najviših državnih organa prema zvaničnom ukazivanju na postojanje sukoba interesa u RIK-u, rešenje je u preciznom zakonskom regulisanju položaja ove komisije, koji treba da se zasniva na njenoj departizaciji, odnosno profesionalizaciji.
