Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Mar.2016, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poguban uticaj termoelektrana
Postojeće termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu godišnje dovode do 8,5 milijardi evra zdravstvenih troškova, objavila je svetska neprofitna organizacija koja brine o zdravlju i životnoj sredini - HEAL.
U izveštaju pod nazivom "Neplaćeni zdravstveni račun: Kako nas termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu čine bolesnima", ta organizacija iznela je poražavajuće podatke o aerozagađenju koje se stvara sagorevanjem uglja i lignita u termoelektranama na Zapadnom Balkanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << odnosno u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, preneo je časopis "Liceulice".
"Termoelektrane na ugalj svake godine emituju hiljade tona štetnih zagađujućih materija i tako znatno doprinose zagađenju vazduha u regionu Balkana, ali i šire", navode iz organizacije HEAL.Visoki nivoi emisija zagađivača, kako je objašnjeno, proizvod su niskih ekoloških standarda u većini od postojećih 15 postrojenja.Pomenutih 8,5 milijardi evra zdravstvenih troškova stanovnici zemalja Zapadnog Balkana godišnje stvaraju "stanovnicima i vladama evropskih zemalja", dok se šteta u zdravstvenim troškovima u regionu Zapadnog Balkana procenjuje između 1,2 i 3,4 milijarde evra godišnje.
"Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu uzrokuju štete po zdravlje koje izlaze van okvira državnih granica, zbog toga što se zagađujuće materije u vazduhu prenose na velike udaljenosti", piše u saopštenju.
U izveštaju se spominju i planove za 24 nova postrojenja na ugalj, koja bi, s jedne strane, radila po mnogo strožijim standardima vezanim za emitovanje štetnih materija od današnjih, ali bi i dalje, kako je navedeno, stvarala "dodatne zdravstvene troškove za evropsko stanovništvo koji bi iznosili između 190 i 528 miliona evra godišnje - uključujući 73 do 203 miliona evra u zemljama Zapadnog Balkana".
Organizacija HEAL zato preporučuje da se izvrši revizija nacionalnih planova za proizvodnju energije, kako bi se prvo smanjilo, a potom i eliminisalo oslanjanje na ugalj, a povećalo ulaganje u obnovljive izvore energije.
"Liceulice" piše da je niz domaćih i stranih organizacija udruženih u Koaliciju 27 predložilo da se izveštaj HEAL-a shvati kao povod za ozbiljnu i široku javnu diskusiju o posledicama energetske politike po javno zdravlje u Srbiji, s posebnim osvrtom na podatak da polovina ukupnih zdravstvenih troškova u regionu potiče iz Srbije.
Iz tog razloga, Koalicija 27 pozvala je Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije da temeljno razmotre ovaj izveštaj, i preporuke uzmu u obzir prilikom izrade strateških dokumenata u oblasti energetike i zaštite životne sredine, odnosno da ih primene u razvoju politika ova dva sektora.
Oni podsećaju da su vodeći zdravstveni stručnjaci u Srbiji još juna 2014. potpisali saopštenje kojim pozivaju na ograničenu upotrebu uglja, kako bi se smanjila uzlazna stopa pojave hroničnih bolesti.
Organizacije udružene oko Koalicije 27 su Beogradska otvorena škola, CEKOR, Centar za unapređenje životne sredine, Mreža za klimatske akcije Evrope (Climate Action Network Europe-CAN), NVO Fraktal, GM Optimist, Mladi istraživači Srbije i WWF – Svetski fond za prirodu.
Ta koalicija prati proces usklađivanja i primene politika i propisa Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena.
