Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogrešna kosmetska vizija
Renomirani komentator "Politike" gospodin Boško Jakšić još jednom je obavestio čitaoce, ovoga puta tekstom pod naslovom "Dve države, dva naroda, jedan mir" (10. jun), da se zalaže za "Nezavisnu državu Kosovo" kao rešenje kosmetskog problema, odnosno, da ne vidi neku drugu, bolju, mogućnost za njegovo rešavanje. Pošto priličan broj argumenata čija se valjanost ne može dovoditi u pitanje ukazuje na to da je takvo "rešenje" loše za sve zainteresovane strane, zbog čega to i ne može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biti rešenje, pažnju čitalaca zaslužuje analiza slabosti argumentacije i metodološkog prilaza u navedenom tekstu. U vezi sa tim, uz napomenu da i "previđanje" bitnih elemenata vodi u logičke greške, ukazaćemo na to zašto preporuka "dve države, dva naroda, jedan mir" nikako ne može predstavljati rešenje za kosmetski problem.
Polazna tačka u formulisanju delotvornog i trajnog rešenja bilo kog društvenog problema, bez sumnje, mora biti što bolje fokusiranje njegovih glavnih uzročnika.
Pogledajmo, prvo, deo onoga što se u tekstu gospodina Jakšića, eksplicitno ili implicitno, fokusira kao uzročnik kosmetskog problema, kroz paralelu i pouke u vezi sa istorijatom i nekim obeležjima izraelsko-arapskog sukoba.
Prvo se navodi, implicitno, da je problem sa političarima zbog "pogrešne procene stvarnosti i nedostatka vizije budućnosti", što se dovodi u direktnu vezu sa uticajem "patriotskih i drugih emocija" i osvajanjem teritorija. Iz ovih formulacija još nije jasno da li se "dijagnoza" odnosi na političare svih strana u sukobima koji su predmet analize, ali je potpuno jasno da je zbunjujuća opservacija u vezi sa širenjem teritorije kada je u pitanju Kosmet. Uz zanemarivanje zbunjujućih elemenata, moglo bi se zaključiti da se, uz ostalo, kao uzročnik kosmetske krize fokusiraju političari – zbog toga što nisu bili u stanju da sagledaju uzroke kosmetske krize i zato što nisu imali viziju kakve će to imati reperkusije u budućnosti. Iako to nije bila namera autora, što se vidi iz preostalog dela teksta, svaki pažljiviji čitalac ovim je doveden do spoznaje o potrebi nekog boljeg društvenog rešenja kada je u pitanju (pre)raspodela društvenih poslova u segmentu koji se odnosi na poslove političara. Jer, nemoguće je bilo koga ubediti da je isključivo nesposobnost i "emotivnost" političara (ne samo srpskih), koji su se smenjivali na vlasti u proteklih sto godina, glavni razlog nesreće srpskog i drugih balkanskih naroda. Pošto već postoji teorija, koju do sada niko nije osporio, u vezi sa rešavanjem problema boljeg obavljanja političkih i drugih društvenih poslova, nećemo se na tome ovde više zadržavati. Samo ćemo konstatovati da iz postavke problema, kako je to učinio gospodin Jakšić na samom početku svog teksta, mimo njegove volje, sasvim jasno sledi suštinski drugačiji zaključak u vezi sa rešavanjem kosmetskog problema od onog koji on nameće čitaocima na njegovom kraju.
Kao sledeći razlog u prilog pristajanju Srbije na samoamputaciju dela teritorije, u tekstu se (uz nužnu generalizaciju sa naše strane) predočava da je suprotno "nacionalnom interesu" nastojanje "vladavine" nad delom naroda iste države, koji može u budućnosti ugroziti postojeću etničku "većinu zemlje", ako taj deo naroda tu "vladavinu" doživljava kao "okupaciju". Zanemarujući i ovde zbunjujuće elemente, u vezi sa tim ko je koga (i da li je uopšte) okupirao na Kosmetu, i ovde se čitalac, opet mimo volje autora teksta, dovodi do spoznaje da: a) nešto sistemski nije kako treba u datoj državi, ako se može govoriti o "vladavini" jedne društvene grupe nad nekom drugom društvenom grupom, i b)da je ta nevolja u vezi sa remećenjem brojčanog odnosa pojedinih društvenih grupa u čitavoj državi ili u nekim njenim posebnim delovima. Lek za ovako formulisani koren društvene krize je, prema autoru: blagovremena samoamputacija državne teritorije i dela nacionalnog bića, pri čemu, uz lek zapažamo i prekorno upozorenje onima sa najvećom "državničkom odgovornošću" da nemaju pravo da troše "godine nekih naroda" odbijanjem takve terapije za kosmetski, uz bliskoistočni, problem. I ovde ostaje nejasno da li se ovaj lek preporučuje svim postojećim i, eventualnim, budućim državama koje bi nastale takvim "lečenjem" ili je reč o jedinstvenom primeru oboljenja koje kao takvo može biti potpuno iskorenjeno primenom ove terapije samo na državu Srbiju. Interesantno je ovde konstatovati da ovakav predlog terapije stiže u momentu kada je i "međunarodni konzilijum" za lečenje kosmetske patologije poprilično zbunjen i iznenađen mogućim posledicama takvog "jedinstvenog" lečenja.
[objavljeno: ]
.jpg)
