Izvor: RTS, 04.Maj.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogrešan koncept privrednih reformi
Ekonomska kriza u Srbiji više je posledica poptuno pogrešnog koncepta privrednih reformi nego uticaja svetske krize, ocenio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mlađen Kovačević. Srbija zapala u drogersku zavisnost od spoljnog kapitala. Ne treba da se radujemo predstojećem aranžamanu sa MMF-om, smatra Kovačević.
Ekonomska kriza u Srbiji više je posledica potpuno pogrešnog koncepta privrednih reformi nego uticaja svetske krize, jer se ona drugačije ispoljava, ocenio >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mlađen Kovačević.
Kovačević je na konferenciji za novinare u Institutu za tržišna istraživanja rekao da je u svetu kriza uticala na sveopšti pad cena, što je i logično, a kod nas je situacija obrnuta, jer uz recesione trendove imamo izraženu inflaciju.
"Zbog pogrešnog koncepta privrednih reformi, Srbija je zapala u drogersku zavisnost od spoljnog kapitala, dok je Narodna banka Srbije, sasvim nepotrebno, prošle godine potrošila 900 miliona evra na odbranu kursa, a u prva dva meseca ove godine 556 miliona", ističe Kovačević.
Kovačević smatra da je, možda, pravo vreme da se razmišlja o jednokratnoj devalvaciji dinara.
"Tako se veliki deo spoljnog duga prelio na devizno tržište, a prodaja preduzeća nije iskorišćena za otplatu stranog duga", naveo je Kovačević, dodajući da smo u septembru prošle godine imali precenjen dinar, 113 odsto više nego krajem 2000. godine, a u decembru 86 odsto, što je u velikoj meri pogodilo domaću privredu.
Kovačević je upozorio da ne treba potcenjivati dug koji su u međuvremenu privatna preduzeća napravila u inostranstvu jer to može biti veliki problem kad ga bude trebalo vraćati, pa zemlja može zapasti u još veću dužničku krizu.
Ekonomski stručnjak je ocenio da ne treba da se radujemo predstojećem aranžamanu sa MMF-om, jer ćemo morati sve da radimo po diktatu Vašingtonskog konsenzusa, što će biti vrlo opterećujuće.
Profesor Kovačević je ukazao da se pogrešan koncept reformi ogleda i u tome što smo do 2000. godine imali prosečan privredni rast od 5,5 odsto, pre svega zahvaljujući rastu usluga, koje su napredovale zbog enormnog uvoza, što je razvijalo trgovinu, saobraćaj i osiguranje, ali ne i proizvodnju. "Za to vreme dugovi su rasli".
"Usluge su dostigle 70 odsto BDP-a, razvijalo se bankarstvo i turizam, jer su ljudi uzimali kredite i putovali po svetu, a sada smo u situaciji da nam treba proizvodnja", naglasio je Kovačević.
Kako je naveo, naš dug, koji sada iznosi 27,33 milijarde dolara, dostigao bi 33, možda i 34 milijarde, da nije bilo globalne krize, koja je uticala na pad cena nafte i obojenih metala, a i inflacija bi bila veća.
"Kriza je uticala i na manji spoljnotrgovinski deficit, koji sada iznosi 8,7 milijardi dolara, a bez nje bi bio 9,5 milijardi", naglasio je profesor Kovačević.
