Izvor: RTS, 27.Feb.2010, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogoršan položaj manjina na Kosovu
U najnovijem izveštaju "Hjuman rajts voča" navodi se da je vladavina zakona na Kosovu i dalje slaba uprkos izvesnim naporima policijsko-pravne misije EU, a celokupna slika već ranjive romske, aškali i egipatske manjine se pogoršava.
Uprkos izvesnim naporima policijsko-pravne misije EU, vladavina zakona na Kosovu i dalje je slaba, a celokupna slika već ranjive romske, aškali i egipatske manjine izgleda da se pogoršava, a ne poboljšava, navodi se u najnovijem izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Hjuman rajts voča".
U februaru 2008. kada je Kosovo proglasilo nezavisnost vladao je optimizam da bi, posle skoro deset godina čekanja, veća samouprava i potkrepljenost međunarodnog prisustva sa EU na čelu konačno mogle da ga pokrenu u valjanom pravcu, ali dve godine kasnije, nema mnogo razloga za slavlje.
Uprkos svojim novim ovlašćenjima, vlada u Prištini teži ili da predstavi u lepšem svetlu propuste Kosova na polju ljudskih prava ili, pak, da okrivi međunarodne službe za probleme, navodi se u izveštaju.
Posle sporog starta, policijsko-pravna misija EU je napravila neke pozitivne korake, uključujući uspostavljanje mehanizma za preispitivanje bilo kakvih tvrdnji o kršenju ljudskih prava.
Euleks je poslao i neke ohrabrujuće signale o odgovornosti za ratne zločine, pitanju po kojem Kosovo godinama zaostaje za drugim delovima Balkana.
On je pokrenuo istragu, na primer, o sudbini 400 nestalih osoba, uglavnom Srba, koje je pobunjenička Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) "navodno prebacila u zatvorske objekte u Albaniji 1999", navodi se u izveštaju.
Vladavina zakona je, međutim, još slaba. Vlada u Prištini i dalje poriče navodne transfere iz 1999. umesto da vrši istragu o njima. Nije postignut veliki napredak u izvođenju najodgovornijih za antimanjinske pobune 2004. pred lice pravde, što je odlučujući test za pravosudni sistem.
Nedovoljna jasnost u pogledu statusa Kosova je sprečila postizanje napretka u pravosudnom sistemu. Pitanje preseljenja svedoka je glavni problem. Naširoko je poznato da se svedoci nerado pojavljuju pred sudom zbog straha od odmazde.
Odsustvo konsenzusa u EU
S obzirom na ciljeve EU na Kosovu, preseljenje svedoka bi moglo biti očigledan domen zajedničke akcije, pogotovo pošto se pojedinačne države članice nevoljno prijavljuju kao dobrovoljci.
Međutim, odsustvo konsenzusa među članicama što se tiče statusa Kosova kvari zajednički pristup, potkopavajući napore u cilju zadovoljenja pravde kad je reč o najtežim zločinima, ističe se u izveštaju.
S obzirom na to da su Romi, Aškalije i Egipćani bili sistematski ignorisani tokom procesa promene statusa, možda nije iznenađujuće što im kosovska samouprava nije donela mnogo koristi. Većina znakova koji govore o tretmanu Roma na Kosovu ukazuju na pogoršanje situacije.
U situaciji u kojoj se nalaze ne pomaže im sve veći broj onih koji se prinudno vraćaju iz zapadne Evrope.
Uz podršku EU, napredak na polju ljudskih prava i vladavine zakona je moguć, ocenjeno je u izveštaju.
To će, međutim, iziskivati veće angažovanje Brisela i Prištine u krivičnom gonjenju počinilaca najtežih zločina, veća očekivanja od ovlašćenja EU u domenu prava i pravosuđa, kao i posvećenost izradi strategije u cilju poboljšanja lošeg položaja Roma, zaključuje se u izveštaju.
