Izvor: Politika, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u zvezde
Fasciniranost zvezdama prati čovečanstvo još od njegovog početka. Prva spominjanja svemira i njegovih fenomena datiraju nekih 800-700 godina pre Hrista, od kada potiču vavilonski artifekti na kojima su nađeni spomeni pomračenja Sunca i Meseca. U to vreme svemirskim fenomenima davana su božanska obeležja. S vremenom su davni astronomi primetili i svetle tačke među zvezdama koje se kreću. Nazvali su ih planetama, što bi u prevodu značilo lutalicama. Svaku novu planetu koju bi otkrili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nazvali bi po rimskom bogu – Jupiter, kralj bogova; Mars, bog rata; Merkur, glasnik bogova; Venera, boginja ljubavi i lepote; Saturn, Jupiterov otac, bog poljoprivrede.
Kada je Italijan Galileo Galilej (1564–1642) bio dečak, njegovi roditelji nisu znali da li će, kada odraste, postati muzičar, umetnik ili naučnik, jer je za sve bio obdaren. Bio je veoma ljubopitljiv. Uvek je želeo da zna odgovore na pitanja kako i zašto.
Galilej je bio profesor matematike na Univerzitetu u Padovi, 1609, kada je čuo o izvanrednom pronalasku u Holandiji. To je bila cev sa dva sočiva, a kada bi se kroz nju gledalo predmeti su se činili bliži i veći. Galilej nije video ni jedan od tih instrumenata, ali je odmah o tome razmišljao i napravio je jedan za sebe. Posmatrani predmeti izgledali su tri puta bliže.
Uvećanje tih primitivnih durbina koji su sa severa stigli u Veneciju bilo je vrlo malo, samo tri puta, ali to je bilo dovoljno da Galileju da ideju kako da napravi mnogo moćnije instrumente. Uspeo je da napravi durbin sa uvećanjem od 10 puta, pomoću ovog durbina bilo je moguće videti brodove koji su bili udaljeni dva sata plovidbe. Pored toga Galilej se setio da taj durbin može da okrene prema nebu, i tako je nastao prvi teleskop.
Pronalazak je nazvan teleskop, po grčkim rečima koje u prevodu znače daleko i gledati. Galilej je uložio mnogo vremena da konstruiše jači teleskop. Naučio je kako se brusi i glača staklo da bi se dobilo sočivo. Radio je naporno sve dok nije napravio teleskop koji je uveličavao 33 puta. Vlada je Galileja bogato nagradila za rad, a njegov snažan teleskop prodavao se širom Evrope. On ga je koristio za proučavanje nebeskog svoda. Tako je otkrio planine na Mesecu, mrlje na Suncu, i utvrdio da se Mlečni put sastoji od miliona zvezda.
Pomoću ovog primitivnog teleskopa uspeo je da otkrije Jupiterove satelite. Otkriće ovih satelita u njemu je probudilo ideju da se ne mora baš sve okretati oko Zemlje, kao što je tvrdilo Aristotelovo učenje. Shvatio je da je Aristotel pogrešio a da je u pravu bio Kopernik, a to je mogao i da dokaže. Zbog ove svoje ideje Galilej je došao u sukob sa Crkvom i inkvizicijom. Bio je primoran da se javno odrekne svog učenja i tako je sebe spasao sudbine Đordana Bruna i spaljivanja na lomači. Sačuvao je život ali nije sačuvao slobodu, ostatak svog života proveo je u zatvoru. Poslednjih 11 godina života proveo je u kućnom pritvoru. U to doba potpuno izolovan od spoljnog sveta napisao je i svoju poslednju knjigu, 1636. godine, kada je imao 72 godine, koju je nazvao "Nova fizika". Dve godine kasnije ovu knjigu su objavili protestanti, ali tada je Galilej već bio potpuno slep.
Umro je kao zatvorenik u sopstvenoj kući 1642. godine, iste godine u Londonu, božićnjeg dana rođen je budući veliki fizičar – Isak Njutn.
[objavljeno: ]
