Izvor: RTS, 14.Jun.2012, 10:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u nebo ili polisa osiguranja
Ratari u Srbiji se i dalje radije oslanjaju na gledanje u nebo, nego na polisu osiguranja, za razliku od poljoprivrednika u razvijenim zemljama. Mnogima je to dodatni trošak. Postoji i predlog da se izmeni zakon, pa da se umesto dobrovoljnog uvede obavezno osiguranje u poljoprivredi.
Iako u Srbiji dva miliona ljudi živi od poljoprivrede i ima 450.000 registrovanih gazdinstava, veoma je malo onih koji useve, plodove ili životinje osiguravaju. Zvaničnih podataka nema, ali se procenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da to čini tri procenta onih koji su registrovani i da je osigurano samo osam odsto obradivog zemljišta.
Kako bi podstakla osiguranje u poljoprivredi, država proizvođačima vraća 40 odsto novca uloženog u osiguranje.
Ratar Milan Nikolić obrađuje 300 hektara. Proizvodi pšenicu, kukuruz, šećernu repu i suncokret. Za osiguranje useva od grada i oluje ove godine izdvojio je 400.000 dinara.
Nikolić kaže da na tu količinu zemlje to nije toliko mnogo. "Nije mi velika cifra, ali ako grad potuče to je šteta u milionima, nije u hiljadama", rekao je Nikolić.
Iako se na osiguranje uglavnom odlučuju veliki proizvođači, Stevan Stajić i Živan Antonović dokazuju da polise kupuju i oni koji rade manje površine. Za to izdvajaju oko 2.500 dinara po hektaru.
Stavan Stajić kaže da od kada su pre par godina "prošli bez ičega", od tada osiguravaju njive.
"Svake godine osiguravam pšenicu, suncokret i lubenice. Te kulture osiguravam zato što najviše štete dođe ako pada grad", kaže Živan Antonović.
Zbog nesuglasica oko procene štete, ali i neizvesnosti u proizvodnji i prodaji robe, Ištvan Vereš je pre dve godine prestao da osigurava svoje imanje, iako radi 600 hektara zemlje.
Ištvan Vereš kaže da je cena suncokreta prošle godine u odnosu na pretprošlu godinu pala za 10 dinara. "Ti nestabilni uslovi nas teraju da pokušamo da redukujemo određene troškove koje smatramo da nisu najbitniji", kaže Vereš.
Stručnjaci objašnjavaju da su habanje mašina prilikom vršenja ili nepokupljena letina na njivi veći gubitak od troška osiguranja, pogotovo što i država subvencioniše deo. Sa tim proizvođače svakodnevno upoznaju poljoprivredni savetodavci.
Predrag Marjanski iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu kaže da ratari saslušaju, sami kažu da nije skupo, međutim, na kraju ne odu do osiguravajućeg društva da osiguraju useve.
Za razliku od poljoprivrednika u razvijenim zemljama, proizvođači u Srbiji se i dalje radije oslanjaju na gledanje u nebo, nego na polisu osiguranja. Da bi se to promenilo potrebno je, pre svega, informisati proizvođače o prednostima osiguranja.
Postoji i predlog da se izmeni zakon, pa da se umesto dobrovoljnog uvede obavezno osiguranje u poljoprivredi.
"Trenutno u Srbiji se od poplave osigurava poljoprivredni proizvođač pored reke, od grada se osigurava onaj ko se nalazi u području koje je često pod gradom. To značajno podiže premije", kaže Vladan Manić iz Udruženja osiguravača Srbije.
I dok se u Srbiji osigurava samo tri odsto registrovanih gazdinstava, u Francuskoj to čini 77, a u Austriji čak 90 odsto njih. Stručnjaci upozoravaju da je važno da poljoprivrednici kupe polise, jer je nerealno očekivati da se štete isplaćuju iz budžeta, pogotovo ako se zna da je rupa u njemu sve veća.
