Izvor: Blic, 29.Mar.2010, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled u kanal
Otkad je u Wiesbadenu uvedena kablovska televizija - zabave napretek! Taman našteluješ kanale i popamtiš gde je šta, kad eto novog signala (za novi program) umesto tog što tražiš. Zasučeš rukave, provrtiš dugmad kako bi našao ono što su ti oni na svoju ruku, a bez najave, pomerili - ali kvrc!
Dotični program isključen jer tvoj operater nema više nameru da šuruje i kumuje s njim. Pozoveš prijatelje da čuješ kako tamo stvari i kanali stoje, jer tamo je operater >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drugi. Ali i njima isto - samo malo drukčije. Imaju kanale koje ti nemaš, a nemaju one koje ti imaš. I oni vrte i traže sliku, proklinjući i minut i dan i delić sekunde kad je neko ukinuo njihovu divnu prapotopsku antenu na krovu. Vrteli su je kako im se prohte i znali napamet gde se (i na kojoj brojci) nalazi to što traže, pa ni elementarna nepogoda, niti bilo koja druga prirodna i neprirodna sila nisu mogli da im promene raspoloženje i redosled na TV-u. Zaželiš, zažmuriš, pritisneš dugme i eto tebi radosti! A ovi sad što signal šalju kroz kabl - malo-malo, pa neki novitet. I čik da cimneš onaj gajtan što su ti sproveli kroz kuću, sem da se ceo-celciti dan saplićeš o njega, što, inače, redovno i činiš. Ali ko ti je kriv što tom svojom bangavom nogom obavezno opleteš u obližnji orman, koji se baš tu poturio kad si ga pre dvadeset i kusur godina kupio, ne znajući da će jednog dana (kad kablovski operater dođe) staviti gajtan tik ispred njega. U stvari, tvoj problem i ne bi bio ta izudarana i modra noga. Problem je što tako ćopav nema šanse da mrdneš iz gajbe, a televizor, tvoj jedini prozor u svet, zbog njihovog ćeifa - nemaš.
