Izvor: Southeast European Times, 25.Jul.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pogled iz Tirane

Albanski ministar spoljnih poslova Edmond Hadžinasto procenjuje regionalne odnose i političku situaciju u svojoj zemlji.

25/07/2011

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Tirane – 25.7.2011.

U ekskluzivnom intervjuu za SETimes, šef albanske diplomatije Edmond Hadžinasto sa dopisnicom Lindom Karadaku govori o vezama sa Kosovom, Srbijom, Grčkom, Makedonijom i Crnom Gorom.

SETimes: S vremena na vreme mogu se čuti pritužbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << i pročitati pisanje medija o nekoj vrsti pokroviteljskog ponašanja Albanije prema Kosovu. Kako bi ste okarakterisali taj odnos?

Edmond Hadžinasto: Mislim da su to mišljenja koja su izražena u prošlosti. Danas već postoji jasan partnerski odnos između Albanije i Kosova.

To je tako zbog nekoliko razloga: prvo, zbog toga što je Kosovo država koja je, za kratko vreme posle svoje nezavisnosti, pokazala veliku zrelost u izgradnji demokratskih institucija, u svom ponašanju na međunarodnoj sceni, ali i kao veoma važan faktor u saradnji za mir i bezbednost u regionu.

Odnos između Kosova i Albanije već ima jasne ciljeve: prvo, da sarađuju na povećanju broja priznanja; drugo, da se olakša angažovanje Kosova u regionalnim inicijativama i evroatlantskoj saradnji što pre; i treće, ostvarivanje pune ekonomske integracije sa Albanijom i drugim zemljama u regionu. Takav odnos ne može biti pokroviteljski, već zahteva svakodnevno partnerstvo.

SETimes: Jedno od nedavnih dešavanja je bilo ukidanje viza između Albanije i Srbije. Da li to znači da Albanija i Srbija ulaze u novu fazu međusobnih odnosa?

Hadžinasto: Obe zemlje imaju bezvizni režim prema EU i Šengenskoj zoni. Regionalne inicijative kao što su Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice (MARRI) zabeležile su izuzetan napredak u regionalnom kretanju sa samo ličnim kartama. U tom svetlu, sporazum sa Srbijom je pozitivan pomak u dobrom pravcu.

SETimes: Koje su glavne oblasti saradnje između Albanije i Srbije u ovom trenutku?

Hadžinasto: Sarađujemo u okviru regionalnih inicijativa; to je multilateralna saradnja, ali naši bilateralni planovi takođe imaju dovoljno elemenata. U pripremi je više sporazuma, sarađujemo na polju ekonomije, a Srbija je partner u privrednom rastu. Postoji neiskorišćeni potencijal u ekonomskim odnosima dveju zemalja.

Srpski predsednik Boris Tadić (drugi sdesna) odbija da prisustvuje skupovima na kojima je zvanično predstavljeno Kosovo. [Rojters]

SETimes: Srbija bojkotuje nekoliko regionalnih i međunarodnih inicijativa zbog učešća Kosova. Smatrate li da je taj bojkot produktivan?

Hadžinasto: Mislim da je to stav i izbor koji uopšte neće pomoći Srbiji. Definisao bih to kao izbor koji nije u skladu sa evropskim duhom koji odlikuje region. U osnovi, taj duh je sveobuhvatan i usvajanje koncepta saradnje je stvar naroda, društava, a ne pitanje statusa teritorija.

Regionalne inicijative imaju za cilj da približe ljude -- političare, društva i kulture. Poštovanje tog osnovnog principa je glavni razlog za inicijative, ali i za ujedinjenu Evropu. Ima mesta za Srbiju da promeni svoj stav i prizna realnost koja je nepromenljiva.

SETimes: U vezi sa izborima u Makedoniji, Nikola Gruevski je ponovo izabran za premijera sa znatnom većinom. Kakve su veze sa Makedonijom?

Hadžinasto: Odnosi sa Makedonijom su veoma dobri. Nedavna dešavanja nas ohrabruju da je Makedonija na pravom putu. Nadam se da će sastav nove vlade odražavati integraciju Albanaca u državne strukture i institucije. Ekonomska saradnja dveju zemalja je na pravom putu; stopa trgovinske razmene je u porastu.

Izazov između nas ostaje izgradnja zajedničke infrastrukture, posebno železničkih pruga. Sa Makedonijom smo u procesu regionalne saradnje, ali i evroatlantskih integracija.

SETimes: Da li se grčka kriza oseća u Albaniji?

Hadžinasto: Albanska ekonomija je srećom ostala relativno imuna na ekonomsku situaciju u Grčkoj i ozbiljne probleme kroz koje ta zemlja prolazi. Razloga ima dosta: nezavisnost našeg bankarskog sistema, kao i ekonomska politika na kojima je taj sistem zasnovan, omogućila je da se zemlja nezavisno razvija i zabeleži veći izvoz.

Nemamo tačne podatke o tome koliko se emigranata vratilo. Po onome što znam, ono što se dešava jeste da emigranti dele vreme i rad između Grčke i Albanije. Ali takođe mislim da grčka ekonomija, koja prolazi kroz neviđene teškoće, ima potencijal, uz pomoć paketa pomoći EU, MMF-a i drugih finansijskih institucija, da se oporavi i ponovo postane stabilna. Deo tog procesa biće oni Albanci koji rade u sektorima koji su od vitalnog značaja za grčku ekonomiju.

SETimes: Šta možete da kažete o odnosima Albanije sa Crnom Gorom?

Hadžinasto: Ti odnosi su dobri. Mislim da je glavni izazov između dve zemlje izgradnja zajedničke infrastrukture. Crna Gora bi trebalo da uloži velika sredstva u puteve između dve zemlje, na pravcu između Podgorice i Skadra, kao na pravcu između Skadra i Ulcinja.

Albanija je svoj poslednji popis sprovela u aprilu 2002. [Rojters]

Investicije bi trebalo da obuhvate granične prelaze Hani Hoti i Murićan, zato što su albanski putevi dostigli visoke standarde, dok je pred Crnom Gorom u tom domenu veliki posao. Izgradnja putne infrastrukture je neophodna radi ekonomskog razvoja, posebno u turističkoj industriji na obe strane granice.

SETimes: Koliko u Albaniji ima manjina u odnosu na ukupan broj stanovnika? Da li imate tačne brojke?

Hadžinasto: Imamo precizne podatke o tome iz ranih popisa. Albaniju ne brine broj pripadnika manjina, već joj je stalo do manjinskih prava, poštovanju njihovih prava u potpunom skladu sa međunarodnim konvencijama kojih se Albanija pridržava, kao i puno poštovanje državnih zakona.

SETimes: U Albaniji je u toku debata o budućem popisu stanovništva, koji će sadržati pitanja o nacionalnoj i verskoj pripadnosti. Kakav je vaš stav o tome?

Hadžinasto: Kao ministar spoljnih poslova, u potpunosti podržavam takav popis zasnovan na zakonu koji je već usvojen u parlamentu. Takođe smatram da osetljivost izražena u medijima od strane nekih interesnih grupa, udruženja ili političkih stranaka nema toliko veze sa popisom i pitanjima o nacionalnoj i verskoj pripadnosti, već da odražava neku vrstu straha, rekao bih, od manipulacija koje bi mogle da proisteknu iz tog procesa.

Mislim da svi mehanizmi postoje da bi se obezbedilo da se taj proces završi bez ikakvih manipulacija, kako bi ono što će biti urađeno, a to je popis, bilo važan instrument javne politike kasnije, kako bi se bolje služile zajednice, etničke ili verske, u ovoj zemlji.

SETimes: Međunarodna zajednica stalno poziva Albaniju da stavi tačku na političku blokadu u zemlji. Ima li nade da će rešenje biti pronađeno?

Hadžinasto: Mislim da rešavanje političke situacije nije stvar političkog dogovora između opozicije i većine. Rešenje te situacije biće moguće kada svaka partija shvati svoju odgovornost i stavi interese zemlje, interese građana, iznad svega i shvati da albanske građane više interesuje napredak na putu ka daljim integracijama u Evropu, od političkih, pojedinačnih planova političkih lidera.

U sprovođenju te velike političke obaveze, nadam se da će se opozicija priključiti institucionalnom procesu ispunjavanja obaveza naše zemlje za dobijanje statusa kandidata. Vlast je već pokazala svoju trajnu spremnost da se angažuje u procesu dijaloga, a opozicija se, srećom, dobro pokazala u izradi akcionog plana za sprovođenje dvanaest prioriteta. Nadam se da će se duh koji je postojao na zajedničkim parlamentarnim sednicama o izradi akcionog plana nastaviti i u aspektima njegovog sprovođenja.

Nastavak na Southeast European Times...