Izvor: BKTV News, 22.Jun.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogled iz Brisela: Kameron protiv “Vetrenjača”
POGLED IZ BRISELA
Kako se bliži samit EU 26. i 27. juna, kada će na dnevnom redu biti pitanje novog predsednika Evropske Komisije, sve se više zahuktava priča oko kandidata evropskih narodnjaka za novog predsednika vlade EU – i nekadašnjeg premijera Luksemburga Žan-Kloda Junkera. Sa jedne strane, britanski premijer Dejvid Kameron svim silama pokušava da spreči njegov izbor, dok sa druge strane najznačajnije parlamentarne grupacije u Evropskom parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << čvrsto stoje iza svog predloga upravo Junkera i na taj način nastupaju prema liderima najznačajnijih zemalja EU.
Evropskim liderima je poslata jasna poruka da ukoliko izaberu drugu opciju za novog predsednika Evropske komisije, da to može dovesti do institucionalne krize. Interesantno je da je i grupacija socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, čiji je kandidat za novog predsednika EK bio Martin Šulc, saopštila da treba poštovati osnovni princip demokratije i poštovati rezultate izbora, odnosno izabrati Junkera za Barozovog naslednika. Sa druge strane, Kameron svoje protivljenje bazira na činjenici da glasači narodnjačkih partija u većini nisu znali da će kandidat za novog predsednika Evropske komisije te grupacije biti baš Junker, tako da, kako kaže Kameron, ne može se reći da su glasači na evropskim izborima izabrali baš Junkera za predsednika Evropske komisije. Ovaj politički manevar Kamerona mnogi u EU shvataju kao pokušaj da se EU preoblikuje u skladu sa britanskim interesima. I pored toga što je očigledno da su glasači na evropskim izborima jasno zatražili reformu EU, ovaj potez Kamerona se u većini ne smatra reformskim.
Isto tako, treba naglasiti da prema Lisabonskom sporazumu, konačnu odluku o novom ,,premijeru“ EU, odnosno novom prvom čoveku Evropske komisije, donose lideri EU, i to čak i ne konsenzusom, već kvalifikovanom većinom. To znači da za kandidata treba da glasa najmanje 55 odsto država članica EU, koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupne teritorije EU. Činjenica je da lideri EU prilikom donošenja odluke moraju, kako se navodi u Lisabonskom sporazumu, da ,,uzmu u obzir rezultate izbora“ i da ,,konsulturu Evropski parlament“. Medjutim, stiče se utisak da posle rezultata proteklih evropskih izbora, lideri EU će morati mnogo više da vode računa o rezultatima izbora i o mišljenju većine u Evropskom parlamentu.
U takvoj situaciji, Kameron teško može da računa da će uspeti da ,,obori,, kandidaturu Junkera, bez obzira na podršku još nekih zemalja poput Madjarske, Švedske i Holandije. Ono što ne ide u prilog Kameronu je i činjenica je da su u parlamentarnu frakciju Evropskih konzervativaca i reformista (EKR) u Evropskom parlamentu primljeni i poslanici nemačkih evroskeptika AFD – Alternative za Nemačku, što neće olakšati njegove pregovore sa Angelom Merkel, a posebno ako se uzme u obzir činjenica da vladajuće strukture Nemačke i Francuske imaju slične stavove po pitanju daljeg puta Evropske Unije.
Pojedini analitičari procenjuju da na ovaj način Kameron pokušava da dobije za Veliku Britaniju mesto komesara u nekom od značajnijih resora Evropske komisije, poput trgovine ili energetike (koja će biti posebno značajna u mandatu nove Evropske Komisije), a sa druge strana pokušava da dobije deo glasova u ,,evroskeptičnom,, biračkom telu pred predstojeće parlamentarne izbore u Velikoj Britaniji. Ne treba zaboraviti ni obećanje Kamerona da će, ukoliko ponovo pobedi na parlamentarnim izborima u V. Britaniji, za 2017. godinu raspisati referendum o ostanku te zemlje u Evropskoj Uniji. Stiče se utisak da ovaj politički manevar Kamerona, njegova borba protiv ,,vetrenjača“ (ali ne onih ih vetro-parkova) nema puno šanse za uspeh.
Glasači na nedavnim evropskim izborima, i pored male izlaznosti, jasno su pokazali nezadovoljstvom sadašnjim stanjem u EU, i prilično jasno su iskazali potrebu za reformom Evropske Unije – sa mnogo jasnijim pravima i odgovornostima organa Unije, ali i država članica, sa integrativnim elementima koji će stvoriti uslove da EU liči na ozbiljnu i funkcionalnu državu, koja vodi računa o svojim gradjanima, u političkom, ekonomskom, socijalnom i svakom drugom smislu, sa jasno definisanom pozicijom Evrozone u okviru EU. Jer ukoliko proces reformi, integracije i svojevrsne ,,federalizacije,, EU ne bude dao rezultate, posebno u ekonomskom smislu, u narednom periodu može dovesti do daljeg jačanja ,,evroskeptika“ i dezintegracionih procesa u EU. Za početak, ostaje nam da vidimo kakav će biti rasplet ove političke bitke oko novog čelnog čoveka Evropske komisije, i da li će Britanija ipak dobiti Evropske Unije koliko bi želela, ili će pak u Uniji biti manje Britanije.
Dr Vladimir Krulj – viši savetnik „Kreab & Gavin Anderson“ Brisel
