Izvor: Blic, 07.Mar.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poginule najmanje 24 osobe u seriji napada u Iraku
U Iraku su juče održani drugi parlamentarni izbori nakon savezničke invazije na tu zemlju 2003. i izbacivanja režima Sadama Huseina. U više bombaških napada u Bagdadu i drugim iračkim gradovima nakon otvaranja glasačkih mesta poginulo je najmanje 25 osoba, a 65 ranjeno, uprkos tome što je oko 200.000 pripadnika policije i bezbednosnih snaga obezbeđivalo izbore zbog strahovanja od oružanih akcija pobunjenika.
Iračani su juče tokom dana, uprkos opasnosti od napada, počeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u većem broju da izlaze na glasanje za novi parlament i vladu u procesu koji se smatra ključnim za stabilnost i dalji razvoj te ratom razorene zemlje, uoči povlačenja američkih snaga, koje je najavljeno za kraj 2011. godine.
„Irački narod je video i mnogo gore stvari od ovoga. Nekoliko bombi neće sprečiti izlazak na birališta", kazala je 51-godišnja domaćica Ibtihal Kaled, koja je stala u red za glasanje u Utafiji, pretežno šiitskoj četvrti Bagdada.
U Bagdadu su u eksplozijama uništene najmanje dve zgrade, a iračku prestonicu i druga mesta potreslo je i desetak granata. Najmanje 14 ljudi je poginulo u eksploziji u severoistočnom delu Bagdada, u kojoj je uništena stambena zgrada, a u granatiranju u zapadnom delu nastradalo je sedam osoba. U Hurijahu, predgrađu Bagdada, tri osobe su poginule kada je nepoznata osoba bacila ručnu bombu na ljude koji su išli na glasanje. Irački policajac je takođe izgubio život u Mahmudiji, na oko 30 kilometara južno od Bagdada, u eksploziji bombe na glasačkom mestu. Granate su pogodile i tzv. zelenu zonu, gde su smeštene američka ambasada i kancelarija premijera Nurija al-Malikija. General-major Kasim al-Musavi, portparol bezbednosnih snaga u Bagdadu, izjavio je da su rakete ispaljivane iz delova gde većinom žive suniti.
Zbog minobacačkih napada na grad Mosul na severu i na njegovu okolinu privremeno je moralo da bude zatvoreno pet biračkih mesta u tom gradu. Do zaključenja ovog broja „Blica" bilo je još uvek rano za procenu odziva birača, ali su se od podneva sa zvaničnih mesta umnožili apeli biračima da izađu na birališta. Sa zvučnika na džamijama u gradu Faludži, u pokrajini Anbar, razlegali su se pozivi Iračanima da obavezno izađu i glasaju, uprkos nemirima u ovom gradu, koji je pretrpeo velike žrtve u američkoj opsadi 2004. godine. Vlada Iraka je na dan izbora ukinula i zabranu saobraćanja malih motornih vozila kako bi biračima olakšala dolazak do biračkih mesta.
Oko 19 miliona glasača, od ukupno 28 miliona Iračana, trebalo je da izabere 321 člana parlamenta između 600 kandidata, iza kojih stoji nekoliko desetina političkih stranaka i grupa, šiita, sunita, Kurda i drugih okupljenih u 12 velikih koalicija. Najviše izgleda na pobedu, prema anketama uoči glasanja, imao je savez Država zakona, na čijem je čelu Al-Maliki, sadašnji premijer Iraka. Iako je, u odnosu na glasanje iz 2005, u formiranju izbornih blokova bila ublažena podeljenost između sunita, koji su bili vladajuća frakcije u vreme Sadama Huseina, i većinskih šiita i Kurda, sektaštvo je i dalje izraženo. To je potvrdila i zabrana kandidovanja simpatizerima Sadamove BAAS partije, zbog čega se sunitsko krilo vodeće vanstranačke koalicije povuklo iz izborne trke.
Irački premijer Al-Maliki je posle glasanja pozvao sve stranke da prihvate izborne rezultate. Ijad Alavi, jedan od protivnika Al-Malikija i bivši premijer, već u toku jučerašnjeg dana se požalio na neregularnosti na samom početku glasanja.
I ekstremisti pozivali na glasanje
Moktada al-Sadr, radikalni šiitski sveštenik, pozvao je juče Iračane da glasaju na parlamentarnim izborima da bi pomogli da se „raskrči put za oslobođenje" Iraka od američkih snaga. „Iako održavanje izbora u senci okupacije nema legitimitet, pozivam Iračane da na njima učestvuju u znak političkog otpora i da bi se pripremio teren da bi okupatori mogli da napuste Irak", rekao je Sadr, poznat po negativnim stavovima prema SAD, koji je ovu poruku uputio iz Teherana, prestonice Irana.
